Godišnji odmor – fizički ali i psihički presek

Ljudskom organizmu je na moru potrebno deset do 14 dana da se navikne na promenu klime. Posle te adaptacije kreće „akumulacija odmora“. Na planini se lakše i brže adaptiramo. Ipak, odmor je potreban i psihi, jer smo tokom cele godine izloženi stresu i rizicima koje nosi savremeni način života.

„Telo traži svoje, traži da se napravi neka vrsta fizičkog preseka. Za to nije nužno ići na skupo letovanje ili skupo zimovanje. Fiziolozi kažu – dve nedelje na moru ili nedelju dana na planini, je, što se fizičkog oporavka tiče – super varijanta. Međutim, postoji i onaj drugi nivo, a to je – šta je u glavi, kako mi sa tim prtljagom, koji, čak i kada kupimo skupo letovanje, očekujemo da će ono da nam ponudi neku radost i sreću, mi u stvari, nosimo neke sadržaje kojih se treba osloboditi. Tako da psihološka priča o letovanju počinje sa tim šta radimo sa tim prtljagom i kako pravimo rezove“, rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici, psiholog Bojana Škorc.

Navodi da i odmor bez putovanja može biti sadržajan.

„Ne mora čovek da ode na Himalaje, on može da otvori Fejsbuk stranice i da vidi da danas u Beogradu, ima milion malih događaja koji su kvalitetni, koji mogu da nam daju neki sadržaj u životu, da nam prošire interesovanje, ali nekako prolaze mimo nas“, objasnila je Škorc.

Psiha kao „prtljag“ je priča za sebe 

Dodala je i da svako može da proba, nezavisno od godišnjeg odmora,  da svakog dana izdvoji malo vremena za tišinu, ćutanje i kratki odmor.

„Možda je nekome ko mnogo žuri najbolje da ne uradi ništa, da ne razmišlja ni o čemu. I da, kada je u najgoroj jurnjavi, da proba da makar dva minuta ne kaže ništa, a to retko radimo. Stalno smo u nekom funkcionisanju, efikasnosti i tovarimo taj materijal koje naše telo nije u stanju da isprati dovoljno brzo. Nama treba more, jer naša tela plaču, a mi to ne primećujemo jer živimo prisilnim načinom života“, rekla je Škorc i dodala da ljudi „pucaju“ zato što zanemaruju telo a da je psiha prtljag priča za sebe.

Kada je reč o izboru između aktivnog i pasivnog odmora, Škorc kaže da je za naše uslove najbolje izabrati aktivan odmor prvenstveno zbog dece, koja tokom školske godine nemaju dovoljno prilike da se dovoljno kreću, skakuću, bave se sportom...

Kada je u pitanju porodični odmor, i izbor lokacije, Škorc smatra da je u tom slučaju odmor – porodični koncenzus, u smislu da je neophodno da se proba da se izađe u susret potrebi svakog člana porodice.