Rana dijagnostika najvažnija kod reumatskih bolesti

Procenjuje se da od hroničnih zapaljenskih artritisa u Srbiji boluje oko 60.000 ljudi, od kojih 35.000 ima reumatoidni artritis. U toj statistici je i profesor sudske medicine Slobodan Savić. Prve simptome osetio je pre šest godina.

„Ta 2013. godina je bila situacija u kojoj sam mislio da nema povratka. Bio sam i fizički i psihički izuzetno slab, ali zahvaljujući Institutu za reumatologiju postavljena je dijagnoza“, priča profesor dr Slobodan Savić sa Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Bolest je hronična i sistemska. Pored zglobova može da zahvati i druge organe. Progresivna je, što znači da će napredovati ukoliko se ispravno ne leči.

I upravo je profesor Savić najbolji primer koliko je važno da se dijagnoza reumatodinog artritisa, postavi što ranije.

„Evo, da kažem da sam upravo jutros bio u obdukcionoj sali, završio obdukciju, došao ovde na tribinu i u jedan sat idem da držim predavanje iz anesteziologije specijalizantima“, navodi dr Savić.

„Zbog toga je važno da se bolest prepozna u prva tri meseca. Ako tu na vreme započnemo lečenje onda ti pacijenti uz lekove žive potpuno normalno, bez bilo kakvih tegoba, bez bilo kavog stepena hendikepiranosti. Ali ako zakasnimo, onda nastupaju ireverzibilna, to jest trajna oštećenja zglobova koja dovode do trajnog invaliditeta i ograničenja funkcijske radne sposobnosti pacijenata“, objasnio je docent dr Predrag Ostojić sa Instituta za reumatologiju.

Kako bi se to izbeglo, pokrenuta je globalna kampanja Ne odlaži, uoči rano. Za godinu dana samo u Srbiji održano je 20 kurseva u 14 gradova, a edukovano je oko 1.000 lekara, 130 sestara i tehničara.

„Lekari najviše znaju o reumatoidnom artritisu, ali uprkos toj činjenici, 13 meseci je prosek da se postavi dijagnoza. Na tome moramo raditi i smanjiti na tri meseca“, naglasila je dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije.

To je put i do zaposlenja. Zato će narednih godinu dana udruženja pacijenata i lekara sprovoditi kampanju Ne odlaži, vreme je za rad.

Prema rečima dr Branke Šuštran iz Instituta za medicinu rada, mali broj pacijenata dolazi u početnoj fazi bolesti, kada najviše može da se učini, da se uspori ili čak zaustavi autoimuni proces i kada je radna sposobnost očuvana u dobroj meri.

„Ministarstvo zdravlja pokušava da uspostavi dobru komunikaciju lekara sa pacijentom. To je osnov svega, zatim da kroz kontinuiranu medicinsku edukaciju edukovanost lekara bude što veća. Rano dijagnostikovanje, prepoznavanje simptomatologije, upućivanje specijalisti“, zaključila je dr Snežana Pantić Aksentijević iz Ministarstva zdravlja.