Svetski dan donacije humanog mleka

U okviru delatnosti Instituta za naonatologiju, važnu ulogu ima Banka humanog mleka, koja obezbeđuje donorsko mleko deci kojoj majčino mleko nije dostupno, i na taj način bebe imaju mogućnost da imaju najzdraviji i najprirodniji izvor ishrane.

Sve zdrave majke koje imaju višak mleka mogu da budu donori. Majke čija su deca otpuštena iz Instituta za neonatologiju, mogu da ostanu donori mleka.

Na taj način, do sada je mleko doniralo oko 100 majki, istakla je  primarijus dr Radmila Mileusnić Milenović, načelnik odeljenja za majke i ishranu dece Instituta za neonatologiju, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

„Donor mleka može da bude majka koja ima višak mleka i želi da to mleko pokloni  Banci mleka. Ona mora da bude zdrava, da uradi analizu mleka i krvi, a za sve to postoji protokol na našoj klinici“, rekla je doktorka Radmila. 

Postoji dve vrste majki  donorki mleka. Prve donorke nikada nisu bile na našem Institutu, odnosno one i njihove bebe. Kada majke dobiju saznanje da postoji Banka mleka ako žele da ga doniraju, mogu da se prijave za donorsko mleko koje mogu donirati od kuće.

„Naše ekipe idu u posetu tim majkama, sa kompletnom opremom, edukuju ih i na licu mesta, uzimaju virusološke analize iz krvi mame, kao i mleko na bakteriološke analize“, ističe doktorka.

Druga vrsta donorki su mame koje su kod nas na Institutu, imaju višak mleka, i kada odlaze kući sa bebom mogu da ostave mleko Banci mleka“, napomenula je doktorka Mileusnić.

Nekada je na godišnjem nivou bilo 30-40 majki donorki, a Banka mleka postoji na Institutu za neonatologiju od 2009. godine.

„Nije lako biti donor, tu su analize, stalni kontakt sa bankom, donacije traju po četiri, pet meseci.  To je želja mame  donorke“, rekla je doktorka.

Svako dete ima pravo da bude dobro negovano i hranjeno, a samo 12,8 odsto porodilja u Srbiji hrani svoje bebe isključivo majčinim mlekom tokom prvih šest meseci.

Poslednjih  nekoliko godina  u toku je kampanja za pomociju dojenja, međutim mnogo je mama kojima baš takve kampanje ne odgovaraju, ako su mame koje nemaju mleka, i one se osećaju diskriminisano. 

„Dojenje je najbolji vid ishrane deteta i treba obrazovati mame o dojenju, kampanje su važne za mame koje ne mogu da doje , ne treba da se osećaju lonje“, napominje dr Radmila Mileusnić Milenović, načelnik odeljenja za majke i ishranu dece Instituta za  neonatologiju.