Sa neuropatijom se živi, ali ne mora da se trpi

Višegodigodišnji rad osam neurologa proizveo je prvu knjigu u Srbiji o neuropatijama od 325 stranica. Ubrzo je stigla i nagrada grada Beograda.

„Izuzetna nagrada i veliki podstrek, ne samo nama, nego i našim mladim kolegama, koji su sada u situaciji da shvate da jedan velika požrtvovanost može da se kruniše nagradom“, ističe prof. dr Zorica Stević neurolog u Kliničkom centru.

„Mislim da je važna, jer je veliki podstrek za dalja dostignuća. Sada pišemo novu knjigu o bolestima motornog neurona, jer u Srbiji ne postoji ni takva knjiga“, dodaje neurolog dr Stojan Perić.

Pisali su o neuropatiji, oštećenju perifernih nerava koji su zaduženi za mišiće, kožu, unutrašnje organe. Pomoći će lekarima, ali i pacijentima.

„Ima više od 300 tipova neutropatija i naročit osvrt je dat na najčešće neuropatije, njihovu dijagnostiku i lečenje“, kaže profesorka Stević.

„Pacijneti traže informacije preko intereneta, koje često nisu tačne. Sada mogu dobiti prave informacije o svojoj bolesti, o njenom toku, prognozi bolesti i načinima lečenja“, naglašava dr Perić.

Danas je poznato više od 300 različitih neuropatija. Ono što im je zajedničko jeste da otežavaju život pacijentu. Zato, žarenje i trnjenje u šakama i stopalima, ne ignorišite.

„Neuropatija je populaciona bolest. Negde osam do 10 odsto populacije, starije od 60 do70 godina, svaki deseti čovek u Srbiji može imati neuropatiju. Postojanje trnjenja, žarenja, paljenja stopala, šaka, koje se šire, mogu da idu i sa slabošću i bolovima“, upozorava dr Zorica Stević.

Nekada ni ovi simptomi nisu dovoljan motiv za odlazak lekaru.

„Kod dijabetesne neuropatije pacijenti se javljau posle šest, sedam, pa i deset godina jer ne povezuju sa dijabetesom. Sa druge strane, akutni poliradukni neuritis se razvija u toku nekoliko dana i pacijenti brzo dođu. Kod hroničnih inflamatornih neuropatija često prođe i do dve godine dok se bolest ne prepozna, a tada bude kasno da se bolest leči na adekvatan način“, zaključuje neurolog dr Stojan Perić.

Što se bolest ranije otkrije, bolja je prognoza.

„U većini slučajeva sa polineuropatijama se živi i to nisu bolesti koje skraćuju životni vek, ali one značajno oštećuju kvalitet života i zato je terapija veoma bitna. Što se tiče inflamatornih neuropatija, tu se primenjuje kortikosteroidna terapija, terapijske izmene plazme, intravenski imunoglobulini i sada sve više nekih novih studijskih lekova“, objašnjava doktor Perić.