Rak grlića materice – pacijentkinje u Srbiji sve mlađe

„Tegobe kod malignih bolesti najčešće ne postoje i zato su maligne bolesti veoma podmukle. Redovne kontrole su ključ prevencije nastanka svih malignih bolesti pa i prevencija karcinoma raka grlića materice“, naglasila je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a dr Biserka Vukomanović Đurđević, patolog sa VMA u Beogradu.

Kada je reč o starosti žena koje obolevaju od raka grlića materice, dr Vukomanović Đorđević kaže da se ranije u udžbenicima navodilo da su takve pacijentkinje stare oko 40 godina. Međutim, kako tvrdi, praksa u poslednjih pet, šest godina pokazuje da su pacijentkinje i u trećoj pa i u drugoj deceniji života što je, naglašava – poražavajuće.

„Mi imamo devojke koje su rođene 1997. godine, 1999. godine, koje imaju premaligne bolesti, koje se nazivaju displazije grlića materice i koje su zapravo promene koja nastaju pre karcinoma, kada, možemo reći zapravo, da je rak izlečiv, kada mi stupamo na scenu i kada možemo pomoći pacijentkinji“, objasnila je dr Vukomanović Đurđević.

Pošto je Srbija na drugom mestu u Evropi po broju obolelih žena od raka grlića materice, ako bi se nastavilo tim tempom, doktorka Vukomanović Đurđević smatra da bismo 2050. godine imali milion novih slučajeva karcioma grlića materice.

„Godišnje oboli 60.000 žena od karcinoma grlića materice. Govorimo o 21. veku, i govorimo o momentu kada imamo razne tehnološke procedure i stručnost i spremnost lekara da pomognu. Od tih 60.000 žena, 30.000 ima smrtni ishod“, rekla je doktorka.

Imunitet kao jedan od važnijih faktora zaštite 

Kada je reč o Papanikolau testu, kaže da je moguće da taj test nekada ne pokaže postojanje infekcije humanim papiloma virusom.

„Često su sa infekcijom humanim papiloma virusom, udružene druge, konkurentne infekcije. To je nešto na mestu odakle se uzima materijal koji citolozi analiziraju i teško je analizirati takav materijal. Druga stvar je ta koilocitoza famozna – jedan tipičan morfološki znak na ćelijama. Studije su pokazale da kada vidimo tu koilocitozu, da je reč o infekciji koja ima manju verovatnoću da ćemo imati karcinom“, rekla je doktorka.

„Podvlačim da je najbitnija stvar, zbog čega smo najzahvalniji medijima koji nas podržavaju, uočiti tu starosnu granicu, i mlade devojke, koje treba koje naučiti da su neophodni zaštićeni seksualni odnosi u koje se danas stupa već sa 13, 14 godina“, izjavila je doktorka i dodala da kondomi ne daju 100 odsto sigurnosti u zaštiti, ali da ipak sprečavaju prenošenje nekih drugih infekcija. Dodala je i da devojke treba da se, posle upuštanja u seksualne odnose, jave ginekologu na pregled.

„Pomeranje socioloških aktivnosti u kasne noćne sate jeste tekovina 21. veka naravno, ali je nešto što obara naš imunitet, jer govorimo o virusu, o karcinomu koji je polno prenosiva bolest. Tu je jako važan imunitet – i lokalni i opšti. Spavanje je tu jako bitna stavka, fizičke aktivnosti i boravak na svežem vazduhu. Važan faktor je i stres koji obara imunitet“, savetuje je dr Vukomanović Đurđević.