Ako odrasli mogu da jedu svuda, mogu i bebe

Dvadeset odsto mama koje su dojile svoje bebe u poslednjih pet godina nikada nije dojilo u javnosti. Neke od njih su želele, ali se nisu odlučile na taj korak iz različitih razloga. Nedavno sprovedeno istraživanje „Centra za mame“ o dojenju u javnosti pokazalo je da je kod majki najizraženiji strah od negativne reakcije okoline.  

„Dojenje u javnosti jeste tabu tema u Srbiji, ne toliko kao ranijih godina, ali još uvek jeste. Istraživanje je pokazalo da 30 odsto žena uopšte nije dojilo u javnosti, samim tim one nisu bile u mogućnosti da upravljaju svojim vremenom, jer su morale da trče kući da podoje dete i bile su ograničene u slobodi kretanja“, ističe Jovana Ružičić iz „Centra za mame“.

Ipak, 70 odsto majki jeste dojilo decu u javnosti i to je podatak koji ohrabruje, ako ga uporedimo sa nekim prethodnim godinama. Međutim, čak i one smatraju da je potrebno više podrške da bi se žene osetile dobro da doje u javnosti, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

„Ako je istorija učiteljica života, istorija ishrane, nege i opstanka kaže nam da su mame uvek posle porođaja ostajale sa svojom decom, nosile ih, davale im najbolju moguću hranu, a to je majčino mleko, toplinu, zagrljaj, socijalnu stimulaciju. Sam akt dojenja bio je preduslov opstanka i zdravlja hiljadama godina unazad“, naglašava dr Đurđica Ćećez, neonatolog iz GAK „Narodni front.

Dojenje je zajedničko za sve kulture i civilizacije kao jedna najprirodnija pojava. Ako imamo u našoj hrišćanskoj civilizaciji ikonu Mati Božije Mlekopitatelnice koja doji Hrista, jasno je koliko je podržan takav način hranjenja i koliko je bio uslov opstanka i zdravlja bebe, dodaje doktorka Ćećez.

„Moramo da odgovorimo na potrebe bebe, moramo da ih razumemo i da ih ispuštujemo da bi oni jednog dana ispoštovali nas. Ako me pitate šta kažu bebe u porodilištu i koliko je sisanje značajno za bebe, mogu da vam kažem da one uvek kažu da. Naravno, ne rečima, ali neverbalnim porukama, neverbalnom komunikacijom, prirodnim refleksima, mirisom osete mamino telo, u svakom trenutku ako im pružimo priliku spremne su da posisaju prve kapi mleka, kolostruma, što je najbolja hrana koju je živo biće ikada u prilici da dobije“, kaže doktorka.

Srbija ima dosta nizak procenat dojene dece. Isključivo dojene dece u prvih šest meseci života imamo manje od 13 odsto. Takođe, svedoci smo da se na sve strane otvaraju prodavnice zdrave hrane za odrasle, zato bi trebalo i bebama da pružimo priliku da dobiju najbolju hranu, a to je majčino mleko, mišljenja je doktorka.

„To je najbolji recept prirode za zdravlje. Pored toga, to je i prva dijada, prva interakcija, stvaranje prve ljudske veze između mame i bebe, koja će se reflektovati i na sve ostalo, znači na uspešnost celog društva“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Majčino mleko se danas smatra biološkim resursom. Ostali su zapisi da je to hrana svih hrana i danas zvanična medicina potvrđuje koliko je značajno i koje su sve moći majčinog mleka. U tu svrhu se majčino mleko skuplja u bankama mleka. Posle svih potrebnih sanitarnih kontrola daje se drugim bebama čije majke iz različitih razloga nisu u mogućnosti da doje svoju decu.

Gošća Jutarnjeg programa, Jovana Ružičić, ističe i podatak da je veliki procenat žena koje su dojile u javnosti, čak, 40 odsto njih, dojilo dete u parku, što je na neki način društveno prihvatljivo mesto za mame. Samim tim, i ta brojka dosta govori kako se žene zapravo osećaju na temu dojenja u javnosti. Očigledno je da se ne osećaju apsolutno slobodno.

„Zato bismo trebali da učinimo sve što možemo da se svaka mama oseti prijatno da doji na bilo kom mestu, jer je svako mesto pravo“, naglašava Ružičićeva.

Osim koristi po dete, dojenje ima velike koristi i za majku, podseća doktorka Ćećez.
Mamama koje doje materica se brže vraća u prvobitno stanje, manja su krvarenja, lakše vraćaju telesnu težinu na onu pre trudnoće, imaju manje karcinoma dojke, karcinoma endometrijuma, jajnika i debelog creva.

„Čak i devojčice koje su dojene ređe oboljevaju u odraslom uzrastu od karcinoma dojke, a u nekim poznijim godinama od osteoporoze“, naglašava doktorka Đurđica Ćećez na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.