Medicina 22. veka – genska i imunološka terapija karcinoma

Osnovna premisa svake porodice, ali i društva kao celine, jeste zdrav porod. Jedna od mogućnosti da dobijemo zdravo dete je i da uradimo testove pre no što se ono rodi, naglašava prof. dr Dejan Filimonović, ginekolog GAK „Narodni front“ gostujući u Jutarnjem programu.

„To je ideja kojom se medicina vodi već pedesetak godina. Još 1962. godine kada su Votson i Krik napravili analizu DNK i dobili Nobelovu nagradu pa na dalje, pokušavali smo da smislimo na koji način da se to uradi. Jedan od načina je i to gensko testiranje koje nije odgovor na sva pitanja, ali veliki broj odgovora možemo da dobijemo time“, objašnjava profesor Filimonović.

Znalo se oduvek da postoje nasledne osnove za razvoj određenih osobina i bolesti, no nauka je danas otišla dalje u tom pravcu i omogućila da se dobiju mnogo precizniji rezultati. Nisu sve bolesti genetski determinisane, niti su nastale odmah po oplodnji jajne ćelije, no midicina je danas u mogućnosti da genetskim testovima utvrdi da li i koji rizik dete nosi.

„Možemo da kažemo da ukoliko se nešto u njihovoj porodici javlja generacijama mi smo u mogućnosti da testiramo i da utvrdimo da li dete ima veliko verovatnoću da će se nešto od toga razviti“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Kada je u pitanju prenatalno testiranje Srbija ne zaostaje za svetom. Ti prenatalni testovi koji su dostupni svuda u svetu, dostupni su i kod nas. Nažalost, Srbija nema svoje genetske laboratorije u kojima bi mogla da se napravi ta analiza, tako da se za sada, što se tiče prenatalnog testiranja, svi uzorci šalju u inostranstvo, kaže dr Aleksandar Antonović.

„Uglavnom je to Nemačka ili Amerika. Dostupno jeste i ne čeka se dugo. Konkretno, za prenatalni test čeka se tri dana i to smo mogli da vidimo u 'Cenata' laboratoriji kako se to radi“, dodaje dr Antonović.

Svaka nova tehnologija mora u početku da bude skupa. Neki naši susedi su već dobili te laboratorije i kada prva bude stigla u Srbiju troškovi tih analiza će biti mnogo prihvatljiviji.

„Taj test košta ne baš malo, ali kada ta cena bude pala na neku razumnu meru, onda će to moći i fond zdravstvenog osiguranja da snosi troškove za selektivnu grupu. Ne može se svima uraditi, to ne rade ni najbogatije zemlje niti žele da urade“, naglašava dr Filimonović.

Osim laboratorije „Cenata“ koja se bavi prenatalnim testiranjem, naši lekari su posetili i laboratoriju „Cegat“ koja je lider u Evropi i jedna od najvećih genetskih laboratorija. Ovde se pre svega rade genetske analize kojima se utvrđuje verovatnoća za nastanak nekih bolesti. Testovi za rak dojke su već poznati i u širokoj upotrebi.

Druga grupa analiza kojom se „Cegat“ bavi je dijagnostičko genetsko testiranje kada je bolest već razvijena, posebno u dečijem uzrastu.

„Recimo, u slučaju epilepsije, trenutno je moguće testirati preko 300 gena koji su odgovorni za nastanak ove bolesti. Moguće je izolovati gen koji je uzrokuje i na osnovu toga odrediti adekvatnu terapiju“, objašnjava dr Antonović.

Treće, i možda, najzanimljivije polje rada laboratorije „Cegat“ je imunološka terapija karcinoma. Ta istraživanja su i dalje na nivou kliničkih studija, ali se već primenjuje u praksi. Analizira se tkivo tumora kako bi se utrvrdila mutacija i na osnovu tih rezultata se pravi posebna vakcina za određeni tumor.

„Time se tumor bukvalno ubija, to jest, učimo naš imunološki sistem kako da prepozna i uništi tumor“, dodaje doktor Antonović.

Oba gosta Jutarnjeg programa ocenjuju da je to medicina 22. veka, mada se već danas postižu zavidni rezultati.