Veštačka materica za bebe koje žure

Svake godine, oko 12.000 beba prevremeno dođe na svet u Holandiji. Za bebe rođene u 24. nedelji šanse da prežive su svega 50 odsto, a bebe koje prežive najčešće ostaju sa oštećenjem mozga i doživotnom problemima sa plućima.

„Prevremeno rođene bebe se stavljaju u inkubator, gde kiseonik dobijaju kroz vazduh“, kaže Gvid Ui, akušer holandskog Medicinskog centra „Maksima“.

„Iako za to još uvek nedovoljno razvijena, majušna bebina pluća moraju da uzimaju kiseonik iz vazduha, taj isti vazduh mala bebina pluća zapravo uništava“, objasnila je doktorka Ui za holandsku televiziju NOS.

Rešenje ovog problema je veštačka materica.

„Veštačka materica, odnosno 'bio-kesa', kako se još naziva, simulira prirodne uslove sa plodovom vodom. Deca ostaju u vodi, a hranu i vazduh dobijaju preko pupčane vrpce“, objašnjava doktorka, i napominje da plodovu vodu možemo da napravimo u laboratoriji.

Američkim naučnicima je još 2017. godine pošlo za rukom da fetus jagnjeta razviju u jednoj takvoj veštačkoj materici, a pre prvih testova na ljudskim bebama neophodno je još mnogo istraživanja.

Naučnici Tehničkog univerziteta u Ajndhovenu su na tom putu napravili veoma značajan korak: razvijaju alternativu za testiranje veštačke materice na životinjama – lutka simulira bebu, zasnovanu na magnetnoj rezonanci deteta.

„Uz pomoć ove lutke možemo unutar veštačke materice da pratimo krvotok, krvni pritisak i ostale parametre važne za pravilan razvoj bebe u materici“, objašnjava istraživač Mark Tilen.

Izazovi sa kojima se susreću naučnici u razvijanju veštačke materice nisu samo tehničke i medicinske, već i etičke prirode, istakla je profesorka filozofije i etike Lili Frank za holandsku televiziju NOS.

„Najveći izazov su efekti koje će razvoj u veštačkoj materici imati na dete, fizički, psihički i socijalno“, kaže profesorka Frank  i napominje da odgovor na to pitanje možemo da potražimo u prošlosti.

„Velika zabrinutost koja je vladala oko vantelesne oplodnje i mogućih efekata na dete, nije se pokazala opravdanom“, navela je profesorka.

Strah da se deca više neće rađati prirodnim putem, već da će ulogu majčine materice od trenutka začeća preuzeti veštačka materica, neosnovan je, smatra profesorka Frank.

„To bi zapravo bilo dobro za žene. Umanjilo bi fizičke i emotivne rizike koje trudnoća i porođaj sa sobom nose. Te rizike nose samo žene, iako je roditeljstvo želja i žena i muškaraca, podjednako“, zaključuje profesorka Frank.

Ipak, prema rečima akušera Gvid Ui, ta mogućnost je još daleka budućnost, jer razvoj ljudskog fetusa u veštačkoj materici, od oplodnje do rođenja, zaista spada u naučnu fantastiku.