Pažljivo sa antibioticima

Kašljete, kijete, boli vas grlo. Dok vas lekar ne pregleda, razmišljate šta da uzmete od terapije i pomognete sebi. Mnogi vide spas u antibioticima. Tu najčešće grešimo. Često zaboravljamo da su antibiotici dobri samo protiv bakterija.

Doktor Branko Anđelković naglašava da se samo bakterijske infekcije leče antibioticima, a ne virusne.

„Posebno je važno istaći da naročito u ovo doba klimatskih promena, nikako ne smemo lečiti alergijske reakcije antibioticima“, dodaje dr Anđelković.

Docent dr Janko Samardžić, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta, insistira da se antibiotici koriste samo kada je dokazana bakterijska infekcija, izolovan uzročnik i da je ipitana osetljivost na određeni lek. Tek u tom slučaju se može primeniti antibiotska terapija. Svaka druga primena je neopravdana naglašava dr Samardžić.

Zato je važno da antibiotike ne uzimamo kao bombone, na svoju ruku i u bilo koje doba.
Medicina definiše jasne aksiome na koji način se leči određena bolest.

„Moramo da partimo ono što je preporučeno od strane lekara, a to znači da pratimo ritam terapije“, kaže dr Anđelković.

Često se javlja i drugi problem, jer čim se osećamo malo bolje, prekidamo sa terapijom ili je ne pijemo u tačno određeno vreme.

„Efekat leka će biti zasigurno manji, jer ne postižemo onu koncentraciju leka u krvi koja je neophodna da sprečimo bakteriju da raste i množi se“, dodaje dr Anđelković.

Antibiotike moramo da pijemo u tačno određeno vreme, u određenoj dozi, i sa određenim napicima. U toku terapije antibioticima upotreba alkohola ne dolazi u obzir, jer on utiče na metabolizam i remeti delovanje leka. Mleko pak, zbog kalcijuma u interakciji sa antibioticima može da smanji njihovu apsorpciju i iskoristljivost, naglašavaju lekari.

Iako je u Srbiji smanjena upotreba antibiotika, moramo da znamo, ako ih budemo nekontroilisano koristili, u budućnosti ćemo ostati bez njihove pomoći.

„Moramo se držati vodiča. Ono što je važno za našu zemlju jeste da je krajem 2018. godine publikovan Nacionalni vodič za racionalnu upotrebu, koji jasno govori koji lek, u kojoj indikaciji se koristi. Takođe, naznačeno je šta je prva linija, a šta druga i koji lek se koristi za neka buduća vremena“, objašnjava doktor Samardžić.

Pre nego što posegnete za antibiotikom, prvo isprobajte njegovu najbolju prirodnu zamenu. Nutricionistkinja dr Veroslava Stanković preporučuje pre svega med i propolis.

„Međutim, tu imamo problem jer su mnogi ljudi alergični na propolis koji ima antimikrobno dejstvo, u sebi sadrži zlato i srebro koji su poznati antibiotici. Pored toga, poznat u našem narodu i često primenjivan je je beli luk, ren i đumbir“, savetuje nutricionistkinja.