Hrana kao lek

Hrana je preventiva za mnoge hronične bolesti. U Srbiji se najčešće oboleva i umire od bolesti srca i krvnih sudova. Šta, osim redovnih pregleda, možemo da uradimo da nam srce bude „zdravo“?

„Trebalo bi prvenstveno voditi računa o fizičkoj aktivnosti, ali i ishrana je vrlo bitna.Treba koristiti manje masna mesa, dosta zeleog povrća, naročito u svežem obliku. I svežeg voća, s tim što treba jedan zeleni čaj piti dnevno, koji je dobar za srce“, savetuje doktorka Milena Turobatovi.

Najnovija istraživanja pokazuju da su ugljeni hidrati veliki problem jer se sav višak pretvara u masnoće, objašnjava nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga. Zato savetuje da bi trebalo smanjiti unos žitarica i proizvoda od žitarica, pogotovo belog brašna.

Iako čini samo dva odsto naše telesne težine, mozak dnevno obrađuje oko 100 hiljada reči. Baš kao i srcu, plućima, mišićima, i mozgu su potrebne hranljive materije.

„Za mozak su značajni antioksidansi kao i omega masne ksieline, najveći izvori su u skuši i orašastim plodovima. Recimo, šaka badema dnevno poboljšava memoriju, a banana dnevno smanjuje napetost“, kaže nutricionistkinja.

Nutricionisti preporučuju semenke bundeve zbog sadržaja brojnih minerala. Zatim kurkumu kao magičan antiinflamatorni začin, i naravno, tu je i jezgrasto voće i semenke, zbog vitamina E.

Ipak, budite obazrivi kada birate šta će se sve naći u vašem tanjiru. Gotovo svaka namirnica može biti zdrava za jednog, a nezdrava za drugog čoveka.

„Kod dijabetičara je najbitnije umerena ishrana i redovni obroci, da insulin ne bi oscilirao u toku dana“, ističe doktorka.

U cilju prevencije treba da očuvamo funckiju pankreasa, što znači da ga ne iscrpljujemo, da ne jedemo ceo dan hranu koja uzrokuje skok šećera u krvi.

Gotovo svaki treći pacijent koji uđe u ordinaciju doma zdravlja žali se na bolove i žiganje u krstima i zglobovima. Da li i hrana može da pomogne?

Za kosti i zglobove je značajno unošenje kalcijuma i vitamina D. Što se tiče kalcijuma mlečni proizvodi nam to dosta omogućavaju. Vitamin D dobijamo od izlaganja suncu, naglašava nutricionistkinja.

„Da bismo imali jake i zdrave zglobove, dobro je unostiti omega tri masnoće iz jezgrastog voća, a može i iz morske ribe. Da bismo sprečili oštećenja uzrokovana slobodnim radikalima, potrebno je jesti što više svežeg voća i povrća u svim bojama duge, jer svaka boja je drugi biljni pigment i novi antioksidans. Važno je da unosimo i proteine jer su to osnovni gradivni blokovi svih ćelija“, objašnjava doktorka Milena Turobatović.