Jači mišići štite nas od povreda

Lekari posle duge zime preporučuju boravak na otvorenom, šetnju, vežbanje i rekreaciju. Fizička aktivnost doprinosi boljem opštem stanju organizma i jedan je od načina prevencije mnogih bolesti, ali ponekad se završi i povredama.

Gostujući u Jutarnjem programu, docent dr Nemanja Slavković, ortoped, naglašava da se u ovom periodu najčešće javlja, takozvani, sindrom preopterećenja.

„To praktično nisu povrede ligamentalnih sturktura, ali podrazumevaju bolna stanja koja se manifestuju najčešće u regiji kolena i u regiji skočnog zgloba. Nema organskog oštećenja tkiva, ali dolazi do lokalne inflamacije. Ova stanja su posledica duže fizičke neaktivnosti i onda često nešto intenzivnijih fizičkih aktivnosti koje nisu praćene adekvatnim zagrevanjem“, objašnjava dr Slavković.

Problem nastaje kada takva stanja pacijenti zanemariju i ne tretiraju na odgovarajući način, prelaze preko njih tako da onda ona postaju hronična.

Pored toga, moguće su i povrede mekotktivnih struktura, pre svega u regiji kolena, skočnog zgloba i nešto ređe u regiji ramena, koje su posledica neadekvatnih nevoljnih pokreta, nastalih kao posledica nedovoljne pažnje prilikom aktivnosti.

„Ove povrede su nešto ozbiljnije i one podrazumevaju nešto intenzivniji tretman, neoperativno lečenje koje ume da bude prilično dugotrajno, ponekad i više meseci, pritom pod lečenjem podrazumevam i fizikalnu terapiju, a neretko mogu da dovedu i do takvih oštećenja koja zahtevaju i hirurško lečenje“, dodaje doktor.

Ljudi često misle da je najgora povreda prelom kosti, međutim, sa ortopedske tačke gledišta i kasnije rehabilitacije problem može da nastane i da bude daleko opsežniji i dugotrajniji ukoliko se ne radi o prelomu kosti, naglašava dr Slavković.

„Kosti zarastaju u nekom periodu od šest, osam ili 12 nedelja, a rehabilitacija ume da bude relativno kratka nakon toga. Međutim, mekotkivne povrede, naročito ukrštenih ligamenata kolena, mogu da budu takve da pacijenta izdvoji iz nekih intenzivnijih fizičkih aktivnosti i po nekoliko meseci. Znamo da se profesionalni sportisti vraćaju u sport najranije za sedam do devet meseci ukoliko je rehabilitacija bila veoma uspešna i dobra. Kod rekreativaca taj proces ume da bude mnogo i duži“, ističe doktor.

Statistika kaže da od svih povreda, povrede lakta čine oko sedam odsto. Najčešća, i ujedno najpoznatija, povreda je takozvani, teniski lakat koja u stvari ne nastaje od igranja tenisa, već je sindrom preopterećenja. Ortoped, dr Slavković objašnjava da je to praktično zapaljenje tetivnih pripoja u regiji lakta i nastaje kao posledica intenzivnije fizičke aktivnosti, pre svega uvrtanja i predstavlja veoma bolno stanje.

Posebno veliki problem nastaje ukoliko se ova trauma ponavlja više puta i ukoliko se ne tretira na odgovarajući način.

„Suština je da čim se pojavi takva vrsta problema, zglob treba imobilisati. Imobilizacija treba da bude ili gipsom ili ortozom, dakle, fiksacioni zavoji nisu dovoljno dobri i nakon određenog perioda mirovanja koji ne bi trebalo da bude u početku duže od 10 do 15 dana, uz određeno hlađenje tog segmenta, može da dođe do potpunog oporavka i da se praktično, pacijent više nikad ne susretne sa tim problemom“, dodaje dr Slavković.

Kako bismo se što bolje pripremili za predstojeće lepo vreme i povećanu aktivnost, doktor savetuje da pre svega, moramo biti svesni da posle perioda duže neaktivnosti ne možemo nastaviti istim tempom kao ranije. Zatim, potrebno je voditi računa o telesnoj težini jer nam ona dodatno opterećuje zglobove i nastojati da i tokom zime jačamo mišićnu strukturu. To je važno zato što je dokazano da su ljudi sa slabijom mišićnom sturkturom izloženiji nešto težim povredama i lakšem povređivanju prilikom uobičajenih dnevnih aktivnosti, ističe doktor Nemanja Slavković na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.