Buka je opasna i po fizičko i po mentalno zdravlje

Bez boje, mirisa i ukusa, ali sa viškom decibela – buka je jedan od najvećih zagađivača životne sredine. Zvuci motornih vozila, građevinskih mašina, liftova, električnih aparata u domaćinstvima samo su neki od zvukova niskog intenziteta koji utiču na naše fizičko, ali i mentalno zdravlje.

„Fizički konkretno dolazi do poremaćaja srčanog ritma i može da dođe do povećanog pritiska, a psihički dekonecentriše čoveka, ne može da se usresredi, smanjuje se pažnja i koncentracija na neku stvar. Razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti, razvoj njegovih uopšteno sposobnosti, socijalnih i drugih remeti se sa jakim izvorima buke“, objašnjava pedagog Slavica Jovanović.

Profesor doktor Branimir Nestorović podseća na rezultate izučavanja sprovedenog u Americi, koji ukazuju na to da se kod prosečnog Amerikanca sa devet bita po jedinici mozga perceptivna sposobnost smanjila na četiri, što je otpilike 60 odsto, to jest današnja deca 60 odsto manje primećuju stvari, manje čuju, manje vide.

Kod dece buka može negativno da utice i na sposobnosti čitanja i učenja, pokazalo je istraživanje Američke asocijacije za razvoj nauke.

„Buka deluje nepovoljno na mozak dece zato što u suštini hiperstimuliše mozak dece, a onda mozak reaguje na to tako što isključuje postepeno, smanjuje svoje sposobnosti percepcije. U čuvenom ispitivanju iz Indije koje je rađeno u celom jednom gradu, pronađeno je da u školama koje su bliže od 50 metara ulici, đaci imaju mnogo slabiji uspeh nego, recimo, u školama koje su okružene šumom“, istakao je pulmolog Nestorović.

Boravak u šumama i prirodi jedan je od načina da se zaštitimo od buke. Stručnjaci savetuju i kako da se u domu smanje izvori buke: ugradite prozore sa duplim staklima, poboljšajte zvučnu izolaciju zidova, stavite deblje zavese na prozore i gajite balkonsko i kućno ukrasno bilje.