Godži i čija seme protiv belog luka i slanine

Dok u radnjama zdrave hrane kupujemo čija semenke, godži bobice, algu spirulinu, Evropska unija štiti potrošače strogim standardima za deklarisanje i način upotrebe ovih proizvoda.

Srbija će, uz sve druge standarde, na putu ka Evropskoj uniji morati da se pridržava i pravilnika o takozvanoj novoj hrani. Šta je nova hrana uveliko se polemiše širom sveta, iako su se te namirnice i bez propisa odomaćile i na našem tržištu.

Čija semenke, godži bobice, noni, ulje korijandera, arktičko ulje i drugi dodaci hrani odavno su sastojci raznih dijeta, a nutricionisti ih preporučuju kao magične dodatke ishrani. 

Prof. dr Ivan Stanković sa Farmaceutskog fakulteta kaže da je takozvana nova hrana ona koja se u Evropskoj uniji nije koristila pre 15. maja 1997. godine, kada su usvojeni i prvi propisi o njoj. 

"Takva hrana mora biti bezbedna za upotrebu, ne sme da dovede u zabludu potrošače i, ukoliko zamenjuje neku namirnicu, ne sme da bude nutritivno inferiorna u odnosu na tu namirnicu", kaže Stanković, koji je član Evropskog tela za bezbednost hrane.  

Prema njegovim rečima, u Srbiji je u novembru donesen Pravilnik o novoj hrani, koji je usaglašen sa evropskom regulativom i koji sadrži pozitivnu listu od 131 nemirnice. 

To su, kako kaže Stanković, neki novi sastojci, namirnice u izmenjenim oblicima kao što su nano čestice, nano materijali...

Na tom spisku nalaze se neki novi izvori minerala i vitamina, neki novi šećeri kao što je D-tagatoza, zatim slatrimi – zamene za masti, ulja arktičkog krila, godži bobice, čija semenke...  

Slično je i sa uljem iz semena korijandera, koje je odobreno kao nova hrana u EU još 2011. godine, sa tačnom specifikacijom masnih kiselina koje ulaze u sastav ulja. Može da se koristi samo u dodacima ishrani i to u najvećoj dopuštenoj dozi od 600 miligrama po danu.

Profesor Stanković ističe da svaka namirnica i sastojak nove namirnice mora da dobije dozvolu Ministarstva zdravlja, koja se izdaje na osnovu stručnog mišljenja.

"Onaj ko želi da pusti u promet takvu hranu mora da vodi računa da bude u skladu sa pravilnikom, u granicama u kojoj je dozvoljena, a čistoća i kvalitet moraju da odgovaraju specifikacijama", objasnio je Stanković i dodao da će novu hranu kontrolisati sanitarna inspekcija.  

"Pre upotrebe potražite savet stručnjaka!" 

U prodavnicama zdrave hrane može se kupiti razno egzotično voće, bobice, ulja, kojih do pre nekoliko decenija nije bilo na našem jelovniku.

"Kupci su u poslednje vreme sve više zainteresovani za proizvode koji nisu sa našeg podneblja. Mi kao prodavci smo dobro informisani, jer kad dobijemo neki artikal, imamo sažeto objašnjenje za šta je namenjen, za šta je dobar, a za šta nije", kaže Živko Grčić, prodavac u prodavnici zdrave hrane. 

Nutricionista Milka Raičević ukazala je da bi građani pre upotrebe nove hrane trebalo prvo da se posavetuju sa stručnjacima.

Istakla je da posebno treba da se vodi računa o količini, posebno o uljima koja treba pažljivo dozirati. Prema njenim rečima, neke majke stavljaju ta ulja deci u nosić, što može biti veoma opasno.

"Nekada je pametnije ostati na našem maslinovom ulju, a za svako drugo ulje potrebno je da se konsultujete sa nutricionistom", kaže Milka Raičević. 

Domaći proizvođači i distributeri imaju rok da do 31. decembra 2019. godine svoje poslovanje usklade sa Pravilnikom o novoj hrani, usaglašenim sa propisima EU.