„Druženje“ sa robotima-ljubimcima usporava napredak Alchajmerove bolesti

Helen Nikolas je vodila lanac restorana nadomak Čikaga, bila je preduzimljiva i sa lakoćom je obavljala sve poslove.

Međutim, pre šest godina njena porodica je primetila da Helen postaje zaboravna, nakon čega joj je i postavljena dijagnoza Alchajmerove bolesti.

„Moja majka je stvarno dobro raspolagala finansijama, dobro je balansirala između prihoda i troškova. Međutim, jednog dana došla je kod mene sa čekom u ruci i pitala me šta da radi sa njim. Tada sam počeo da shvatam da se sa njenim zdravljem nešto događa“, priča Majkl Nikolas, sin pacijentkinje.

Helen sada prolazi kroz novu vrstu socijalne terapije. Sa svojim vršnjacima koji imaju iste probleme boravi u specijalizovanoj ustanovi, a dane im ulepšavaju neobični prijatelji – psi roboti, koji se ponašaju poput pravih, i veoma dobro otklanjaju posledice progresivne zaboravnosti.

U istraživanju iz 2016. godine je otkriveno da pacijenti koji redovno komuniciraju sa robotskim ljubimcem tri puta nedeljno po 20 minuta imaju niži nivo stresa, anksioznosti i depresije. Kada je reč o uticaju na terapiju, to znači i manje doze sedativa i analgetika za obolele od Alchajmera.

„Bilo je trenutaka kada su želeli da provode sa ljubimcima i više od 45 minuta. Druženje im veoma prija, veseli su i spontano se prisećaju mnogih stvari iz života, pa čak i iz detinjstva. Uskoro ćemo imati još više životinja, pa će u projekat biti uključeno i više korisnika“, objašnjava Meri Berns, upravnica Doma za negu starih.

Zbog dobrih rezultata, ovaj vid terapije ima sve više poklonika. Već na prvi pogled je jasno da su upravo zahvaljujući plišanim ljubimcima mnogi pacijenti, bar privremeno, usporili progresiju bolesti. I prisetili se davno potisnutih uspomena.