Zašto hladnoća ne prija srcu?

Lekari kažu da se tokom zimskih dana sužavaju krvni sudovi i da to ne predstavlja problem kod zdravih, mladih ljudi koji imaju elastične krvne sudove i brzo se prilagode novim vremenskim uslovima.

Problem nastaje kod pacijenata koji imaju sklerotične, sužene krvne sudove, što dovodi do dodatnog suženja „anginoznih napada“, a u najgorem slučaju i do akutnih infarkta srca.

„Tokom zimskih meseci uvek imamo više pacijenata i više srčanih udara nego tokom letnjih dana“, kaže za Tanjug kardiolog Tanja Jozić.

Ističe da je važno da tokom hladnih, zimskih dana pacijenti koji imaju povišen krvni pritisak koriguju terapiju.

„Obično u zimskom periodu hipertenzivna terapija (za povišen pritisak) mora da se pojača, dok tokom letnjih meseci mora da se smanji. U letnjim mesecima dolazi do širenja krvnih sudova i, ako se uzima ista terapijska doza, često dolazi do kolapsa, gubitka svesti“, pojasnila je Jozićeva.

Kaže da se posebna pažnja mora obratiti na pacijente koji su preživeli infarkt i da oni još uvek inovativne lekove ne mogu da se dobiju na recept, a koji su po svim kardiološkim smernicama prva terapijska linija.

Srbija je jedna od vodećih zemalja po broju kardiovaskularnih oboljenja u svetu i na trećem mestu u svetu po broju smrtnih slučajeva od infarkta.

Skoro 55 odsto populacije u našoj zemlji umire od kardiovaskularnih bolesti, a ova statistika je iz godine u godinu sve nepovoljnija.

U Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života, između 25. i 64. godine života.