Depresija – strah od lekara za dušu ili pretežak teret svakodnevice?

Depresija je reč koju često upotrebljavamo. Neretko pogrešno, jer je ne razumemo. Mnogi je mešaju sa tugom ili neraspoloženjem.

Psihijatar i psihoterapeut Nevena Čalovska ističe da potištenost i depresija nisu iste: „One mogu da izgledaju na nivou ponašanja slično. Kada govorimo o depresiji, govorimo o psihološki, psihijatrijskom poremećaju, znači patološkoj tuzi.“

Po pravilu, ona ne prolazi sama. Stručnjaci upozoravaju – kada loše raspoloženje, gubitak volje i povlačenje u sebe traju duže od dve nedelje, vreme je za alarm.

„Tu često imamo i probleme sa spavanjem, pad seksualne zainteresovanosti, pad ili skok apetita, gubitak koncentracije, okrivljavanje sebe i sve to mora da traje dovoljno dugo i da osobu čini disfunkcionalnom“, objašnjava psihijatar i psihoterapeut Milan Milić.

Od blage, preko umerene do teške depresije linije su ponekad tanke. Sve češće se prikriva i izlazi iz okvira u kojima se lako prepoznaje.

„Nekada ljudi pokušavaju čak i svoje loše raspoloženje da kontrolišu ili da ga poprave različitim formama ponašanja. To na duže staze iscrpljuje i prazni emocionalni rezervoar i čini da se depresija produbljuje“, kaže dr Čalovska.

Mogu da je probude ili prodube praznici koji dolaze. Najteži su za one koji su sami ili usamljeni. Ali mnogi tada svode račune prethodne godine.

„Kod ljudi koji su skloni depresiji ti rezultati, odnosno skorovi uglavnom bivaju negativni. Drugi momenat je to što praznici podsećaju na toplinu, zadovoljstvo, na sreću, na blagostanje, na porodičnu toplinu“, istakao je dr Milić.

Ne zna se tačan broj ljudi u Srbiji koji se bore sa depresijom. Sve je više mladih koji traže pomoć, kažu stručnjaci. Ali statistika bi pomogla da saznamo plašimo li se manje lekara za dušu ili sve teže podnosimo teret svakodnevice. Lek je uvek i samo pomoć stručnjaka.