Drastičan pad fertiliteta u svetu, neki narodi „odumiru“

Istraživanje je pratilo trendove u 195 zemalja između 1950. i 2017. godine, a studija je pokazala da je na polovini 20. veka svaka žena imala u proseku 4,7 dece, dok je prošle godine taj broj pao na 2,4.

Taj podatak, međutim, prikriva velike razlike među nacijama, ističe Bi-Bi-Si. Primera radi, nivo rodnosti u Nigeru je 7,1 dete po ženi, dok na Kipru žene imaju prosečno jedno dete.

Da bi se populacija održavala na istom nivou, prosečna stopa fertiliteta ne sme da padne ispod 2,1. U suprotnom, broj stanovnika će vremenom početi da se smanjuje. Treba napomenuti da što je mortalitet dece veći, i fertilitet mora da bude veći od 2,1 da bi se održavala populacija.

Polovinom prošlog veka, nijedna nacija nije bila u tom položaju.

Profesor Kristofer Marej, direktor Instituta za zdravstvena merenja i evaluaciju na Univerzitetu Vašington, rekao je za Bi-Bi-Si: „Dostigli smo taj momenat da polovina zemalja ima nižu stopu rodnosti nego što je potrebno da bi obnavljala svoju populaciju. Ako se ništa ne promeni, doći će do pada broja stanovnika u tim zemljama.“

Prema njegovim rečima, to je izuzetna promena.

„Veliko je iznenađenje čak i za ljude poput mene. Činjenica da je u pitanju polovina zemalja sveta mnoge će zaista iznenaditi“, istakao je Marej.

Ekonomski razvijene zemlje, poput onih u Evropi, SAD, Južne Koreje i Australije, imaju niže stope rodnosti. I dok polovina zemalja i dalje ima dovoljan broj dece za rast populacije, što više budu ekonomski napredovale, sve će više opadati stopa fertiliteta.

Tri faktora su ključna za pad stope rodnosti – manji mortalitet u dečjem uzrastu znači da žene manje rađaju, pristup kontracepciji i veći broj obrazovanih i zaposlenih žena.