Zdravlje, raspoloženje i letnje vremenske (ne)prilike

Velike klimatske promene ove godine nisu zaobišle Srbiju. Trenutno, makar u Beogradu, ljudi imaju utisak da je više od 40 stepeni iako ona uglavnom ne prelazi 30. podeok, najčešće se čuje rečenica: „Teško se diše“.

Prema rečima načelnice u Klimatskom centru Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Jasminke Smailagić tako se osećamo zbog kombinacije visoke relativne vlažnosti vazduha i visokih minimalnih dnevnih temperatura.

„Svakodnevno pratimo vremenske prilike, radimo monitoring klime na osnovu podataka od 1887. godine, tako da imamo precizne podatke o svemu. Ove godine su jako visoke minimalne dnevne temperature, temperatura najčešće ne pada tokom noći ispod 20 stepeni i to doprinosi osećaju toplote koji imamo“, istakla je Smailagićeva dodajući da ukoliko bi temperatura tokom noći pala na 15 ili 12 stepeni rashladili bismo organizam i bili orni za dan pred nama.

S druge strane, maksimalne dnevne temperature kreću se do 30 stepeni, ali je velika relativna vlažnost vazduha i takozvani toplotni indeks našeg osećaja je visok.

„Juče je bio 38 stepeni. Danas, pošto će biti još viša dnevna temperatura i verovatno će i vlaga biti visoka očekujemo da indeks našeg osećaja bude i preko 40 stepeni. Tako da je vaš osećaj da je temperatura viša tačan, ali to ne znači da meteorolozi lažu. Ono što se meri u kućici na dva metra visine radi se da bi temperature u celom svetu bile uporedive, a ovo je naš subjektivni osećaj temperaturekoji je ove godine zaista znatno viši od onoga što je izmereno“, objašnjava Smailagićeva.

Modeli pokazuju da će i avgust i septembar biti topli, ali sa većom količinom padavina od proseka. To će takođe uticati na zdravlje.

„Sarađujemo sa svim hitnim službama i u Beogradu i širom Srbije jer je to multidisciplinarni rad da naučno objasnimo sve. Istraživanja pokazuju da su srčani bolesnici i astmatičari u ovakvim danima veoma ugroženi, jer dolazi do pogoršanja njihovih tegoba. Ovo vreme ne izaziva zdravstvene tegobe, ali dovodi do pogoršanja njihovog stanja“, navodi Smailagićeva.

Takođe, kod zdravih osoba javljaju se meteoropatske reakcije u vidu neraspoloženja, nedovoljne motivisanosti za rad. To je rezultat velike koncentracije pozitivnih jona u atmosferi koji dovode do narušavanja koncentracije. Zbog toga je i veliki broj saobraćajnih nezgoda – dekoncentrisani su i pešaci i vozači.

U poslednje vreme istraživanja pokazuju da su i bebe veoma osetljive na ovakve vremenske uslove, kao i mala deca koja pokazuju razdražljivost i drugačije se ponašaju.

„Žene srednjih godina najosetljivije su na vremenske prilike zato što su one u tom periodu života najopterećenije drugim stresnim situacijama i ovo dođe kao kap u prepunoj čaši“, ukazuje Smailagićeva.

Starije osobe između 11 i 16 sati trebalo bi da budu u hladovini, da ne izlaze napolje jer je i UV indeks izuzetno visok. Za one koji moraju napolje savetuje se zaštita od UV zračenja – dugi rukavi i nogavice i zaštita za glavu, čak i kad je oblačno.