Nova metoda testiranja krvi koja se uvodi u Srbiji brže otkriva virus

„Reč je molekularnom ili PCR NAT testiranju koje postoji u svetu više godina, a kod nas će biti uvedeno od 1. januara iduće godine i podići će nivo sigurnosti. Testiranje koje je do sada korišćeno u Srbiji bilo je sigurno, ali se sada smanjuje period u kome je moguće prenetu bolest“, rekao je za Tanjug direktor Instituta za transfuziju krvi Srbije dr Gradimir Bogdanović.

Bogdanović objašnjava da se u transfuziološkim centrima koriste testovi koji virus mogu da otkriju u vremenskom rasponu od 30 dana do četiri meseca nakon zaraze, a savremeni testovi taj period mogu da smanje na nekoliko dana.

Zbog „perioda prozora“, kako se naziva vreme u kojem je virus prisutan u krvi, a ne može da se otkrije testovima, desilo se nedavno da žena u Vojvodini bude zaražena HIV-om nakon transfuzije, slično je bilo i sa bebom u Crnoj Gori, a bilo je primera da se pacijent zarazi transfuzijom i u razvijenim zemljama kao što je Japan.

Do sada je u Srbiji bilo 47 centara gde su dobrovoljni davaoci mogli da daju krv, a novi zakon je predvideo da će ubuduće uzimanje krvi i testiranje biti obavljano samo u pet transfuizioloških centara – Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Institutu za transfuziju krvi Srbije i VMA.

„Ostali centri više neće uzimati krv, već će biti bolničke banke gde će se čuvati krv“, naglasio je Bogdanović. On je dodao da to ne znači da se krv više ne može dati u Šapcu, Valjevi, Smederevu već da će se ubuduće organizovati akcije dobrovoljnog davanja krvi i te akcije će organizovati nadležni transfuziološki centri.

Pojašnjava da će centri koji prestaju da uzimaju krv u svakom momentu biti snadbeveni dovoljnim količinama te dragocene tečnosti.

Kako bi se na vreme prilagodili, Bogdanović kaže da su zajedno sa Upravom za biomedicinu i Ministarstvom zdravlja odredbe novog zakona već počeli da primenjuju u manjim centrima koji su uzimali godišnje 1.000 do 2.000 jedinica krvi, kao što su Šabac i Smederevo.

Bogdanović podseća da je prethodnih godina bilo zastupljeno namensko davanje, gde je porodica davala krv za pacijenta koji mora na neku operaciju.

To je, kako kaže, tumačeno na različite načine, a Svetska zdravstvena organizacija predviđa da davanje krvi bude dobrovoljno, besplatno, anonimno, nenamensko.

„Neće biti namenskog davanja krvi, ali ako neko želi od članova porodice pacijenta da da krv to će moći da učini tokom dobrovoljnih akcija. Želja nam je da to bude apsolutno na ovim principima na kojima SZO preporučuje, a Srbija je jedna od vodećih zemalja koja te principe i poštuje“, zaključio je Bogdanović.