Ovako se trenira mozak!

Umor, nepažnja, dosada, česti su razlozi za loše rezultate i nedisciplinu učenika na času. Tragajući za rešenjem kako da motiviše đake da aktivnije prate nastavu - Prva obrenovačka osnovna škola sprovodi radionice sa vežbama za bolju koncentraciju. Reč je o metodu koji su osmislili 80-tih godina nemački naučnici. Cilj je maksimalno razvijanje mentalnih sposobnosti, njehovog očuvanja što je i svojevrsna prevencija od demencije u poznim godinama.

Kao što pre svakog sportskog treninga treba najpre zagrejati mišiće tako se moramo pripremiti i za svaku pojačanu mentalnu aktivnost, kaže trener mentalnog aktiviranja Sanja Crljen, koja je vežbe prvo predstavila nastavnicima, a potom radila sa decom.

„Treniramo dve osnovne komponente radne memorije, a to su brzina prerade informacija u mozgu i raspon kratkoročne memorije. Možete, uzeti u novinama jedan mali članak i reći sebi precrtaj svako malo 'e' najbrže što možeš i prebroj istovremeno koliko si ih pronašao“, kaže Sanja Crljen.

Za vežbe nije potrebno posebno predznanje i deca ih lepo prihvataju.

„Ovde ima jedna vežbica, tu pišu boje, ali obojene su drugom bojom. Ne treba mi da čitamo tu reč nego treba da čitamo boju kojom je obojena reč. Ovde piše žuta, a treba da čitamo crna“, objašnjava Simona Milutinović, učenica trećeg razreda Prve obrenovačke osnovne škole.

„Na ovom papiru je jedan zadatak, tu treba da pratimo brojeve od jedan do 70 a onda treba da pratimo brojeve od 70 do jedan unazad, ali treba da pratimo samo očima ne sa olovkom i treba da radimo najbrže što možemo“, ističe Janja Miljić,takođe učenica trećeg razreda.

Vežbe poput ovih deca su radila dve nedelje, svakodnevno, pet minuta na početku prvog časa i pet minuta posle velikog odmora jer im je pažnja tada obično bila smanjena.

„Moj utisak kao učitelja je da su veoma zanimljive, da se mogu primenjivati na svim vrstama časova i da, kako su deci dopadljive, oni nisu ni svesni igraju se a podižu svoj nivo budnosti i koncentracije“, smatra učiteljica Vesna Krstić.

Radionice su za sada organizovane samo za decu trećeg razreda, ali su za njih zainteresovani i đaci starijih razreda, zbog obimnog gradiva i predmeta, poput hemije, koje teže savlađuju.

broj komentara 5 pošalji komentar
(sreda, 03. jan 2018, 11:54)
anonymous [neregistrovani]

I šta s tim?

Vežbice za koncentraciju? Tačno, ima ih na internetu koliko ti duša želi. U osamdesetima nije bilo interneta, zar ne? Danas te vežbice mogu da prekrate vreme u gradskom prevozu i nema nikakve potrebe da se predstavljaju kao neko posebno dostignuće. Da ne pominjem da se neke starinske igrice zasnivaju na sličnim postavkama. Ne radi se o tim vežbicama. Radi se o tome da trgovanje takvim stvarima danas uopšte nije korektno.

(utorak, 02. jan 2018, 23:33)
anonymous [neregistrovani]

Odlucno ipak

Zasto negativno a oriori pobogu ljudi!!!!Vezbice za incetraciju!Dobrodosle i re kako!Super su ne samo za decu vec i staruje. Rutina ubija mozak. Umesto sto kritikujete vezbajte!

(utorak, 02. jan 2018, 17:13)
anonymous [neregistrovani]

Super

Dete kaže sedamdeset, a ta treneka doda - evra.

(utorak, 02. jan 2018, 17:09)
anonymous [neregistrovani]

.

O, sramoto, ima li te!? Pa ovo kao da je iz Alana Forda izašlo: "тренер менталног активирања"... Dosta više s tim glupostima. Jedino što je potrebno školi i osnovnoj i srednjoj, jeste motivisan učenik. A do motiva se ne dolazi tim glupostima, nego dobrim stanjem u društvu. Iz osamdesetih? O, ljudi moji...

(utorak, 02. jan 2018, 13:05)
anonymous [neregistrovani]

odlično


Poremećaj pažnje je danas sve češći kod moderne dece zbog načina života i uticaja računara i pametnih telefona. Iz tog razloga podržavam ovakve metode pojačanja pažnje jer je deci školskog uzrasta pomoć neophodna kako bi maksimalno iskoristila svoje kapacitete i napredovala.
U moje vreme toga nije bilo, niko nam nije govorio kako treba učiti niti kako utvrđivati i koristiti naučeno gradivo, sve smo to morali sami saznati, mnogi moji vršnjaci nisu ni završili škole jer nisu znali kako da uče. Pored toga je jako važno deci pokazati primenu onoga što uče,naročito iz prirodnih nauka kao što su matematika fizika i hemija. Kroz realne primere koji će podstaći decu da razmišljaju kreativno i upotrebljavaju stečeno znanje, ona će se osposobiti i da unaprede svoje znanje.
Obrazovanje treba da bude efikasno, da bude alat kojim će se deca služiti kad odrastu i započnu svoj život, a ne kao do sad da se gomilaju podaci koji nikome realno ne mogu doneti korist.
Kod društvenih nauka situacija je slična,pamte se datumi i događaji iz istorije bez konteksta, samo kao podaci koji nikome ne donose korist, umesto da pripreme mlade ljude za učešće u društvu i da se uče na greškama svojih predaka da ih nebi ponovili.
Moderni metodi sticanja znanja i efikasna nauka nam je potrebna za moderno vreme!