Gojaznost i dijabetes – paralelne epidemije savremenog doba

Skoro 40 odsto osoba u Srbiji koje imaju dijabetes tip 2 u trenutku otkrivanja bolesti bile su gojazne. U Evropi se broj gojaznih osoba udvostručio u protekle četiri decenije. Trenutno je svaka peta osoba gojazna, a predviđanja su da će do 2030. godine čak svaki drugi Evropljanin biti gojazan.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da svaki gojazan muškarac ima desetostruko veći rizik da razvije tip 2 šećerne bolesti od njegovog vršnjaka koji nije gojazan, dok je kod gojaznih žena taj rizik veći 30 puta.

Dok uporedo sa epidemijom gojaznosti raste i epidemija dijabetesa tip 2, posebno zabrinjava činjenica da se starosna granica gojaznih, a time i dijabetičara, sve više pomera prema mlađim generacijama.

„Podaci pokazuju da je u Evropi svako treće dete uzrasta od 11 godina predgojazno ili gojazno. Jedan od tri gojazna dečaka i dve od pet gojaznih devojčica će u svom budućem životu oboleti od šećerne bolesti tipa 2. Ukoliko gojaznost nastavi ovim tempom rasta, naša deca će imati kraći životni vek nego njihovi roditelji“, kaže prof. dr Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra Vojvodine.

Doktorka Stokić ističe da je prevencijom gojaznosti, koja se zasniva na pravilnoj ishrani i redovnim fizičkim aktivnostima, moguće sprečiti i odložiti nastanak dijabetesa tipa 2.

Ukoliko do gojaznosti ipak dođe, ona se leči dijetskom ishranom, povećanjem energetske potrošnje, medikamentima i hirurški, što znatno dalje utiče i na prevenciju dijabetesa tipa 2 ili njegovu progresiju i komplikacije.

Doktorka savetuje da tokom ovih slavskih i prazničnih dana kalkulišemo sa hranom, da budemo umereni i ne prejedamo se, da jedemo manje parčiće i kad god možemo zamenimo visokokalorične namirnice onim manje energetske vrednosti, i što je najvažnije da se mnogo više krećemo.

Dr Stokić kaže da posebno zabrinjava sve veća učestalost gojaznosti kod dece, a statistika kaže da u regionu Evrope jedno od troje dece uzrasta 11 godina je predgojazno ili gojazno.

„Ako pogledamo gojazne dečake, jedan od tri gojazna dečaka u perspektivi u svom budućem životu će oboleti od šećerne bolesti, a kada posmatramo devojčice, dve od pet devojčica će u perspektivi tokom svog života dobiti tip 2 šećerne bolesti“, objasnila je Stokićeva.

Prema njenim rečima, lečenje gojaznosti zasniva se na odgovarajućoj dijetskoj ishrani – smanjiti količinu hrane, menjati sastav namirnica koje se unose, a s druge strane voditi računa da se poveća i nivo fizičke aktivnosti.

„Ukoliko medicinska nutritivna terapija i povećan nivo fizičke aktivnosti, ne dovede do adekvatnih rezultata, u lečenju gojaznosti i prevenciji tipa 2 šećerne bolesti, na raspolaganju su medikamenti, ali reč je isključivo o lekovima koji su registrovani za lečenje gojaznosti, a ne o brojnim preparatima kojima nas svakodnevno obasipaju u reklamama“, zaključila je dr Stokić.