Dan borbe protiv dijabetesa

Dijabetes je bolest od koje u Srbiji boluje najmanje 500.000 ljudi, što je 6,7 odsto stanovništva, a statistički podaci pokazuju da godišnje umre oko 2.500 osoba, istakli su stručnjaci povodom 14. novembra - Dana borbe protiv dijabetesa.

Zbog toga je Republički zavod za zdravstveno osiguranje, uz veliku pomoć kompanije „Novo Nordisk", u maju ove godine pokrenuo nacionalnu kampanju „Menjamo dijabetes".

Cilj kampanje je podizanje svesti o prevenciji i kontroli dijabetesa, bolesti koja može biti sprečena, a ima razorne posledice ukoliko se ne kontroliše.

Šećerna bolest ili dijabetes je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma koji karakteriše trajno povišen nivo glukoze u krvi.

Statistike pokazuju da je dva i po do tri odsto populacije u svetu obuhvaćeno dijabetom, dok je u Srbiji zastupljenost ovog oboljenja dvostruko veća nego u Evropi i svetu.

Porast broja obolelih osoba od dijabetesa stručnjaci tumače neodgovarajućim načinom života karakterističnim za tranziciju.

Međutim, nepravilna ishrana i niz stresnih faktora koji opterećuju stanovništvo, kao i sklonost svake osobe ka dijabetesu takođe se nalaze na „spisku" uslova koji pogoduju razvoju bolesti koja mora biti blagovremeno otkrivena i lečena.

Predsednik Republičke stručne komisije za dijabetes doktor Nebojša Lalić naglašava da se sa dijabetesom može živeti.

„Postoji jedan sve širi sistem edukacije pacijenata koji omogućava da pacijenti ipak mogu doći do informacije kako živeti i mogu to na ovaj ili onaj način primeniti", istakao je dr Lalić.

Prema njegovim rečima, osoba obolela od šećerne bolesti, ali i oni koji učestvuju u lečenju moraju da budu vrlo disciplinovani i vrlo posvećeni.

Dijabetes „tipa jedan" najčešće se javlja kod mlađih od 30 godina, ali i kod starijih osoba koje nisu gojazne.

Za nastanak dijabetesa „tipa dva" česta je kod osoba sa genetskom predispozicijom, a pojava oboljenja usko je povezana i sa gojaznošću, nepravilnom ishranom i smanjenom fizičkom aktivnošću.

Taj tip dijabetesa leči se korigovanjem ishrane i lekovima, a u zavisnosti od potrebe, vremenom se pacijentima kao terapija uvodi insulin.

Ukoliko se ne leči dijabetes može ugroziti rad vitalnih organa i organskih sistema, dovesti do slepila, popuštanja i prestanka rada bubrega, srčanog udara, gangrene i smrti.