Petina svih bolesti posledica zagađenja životne sredine

Srbija je prva u Evropi po broju dece obolele od raka, a treća u svetu po umrlima od kardiovaskularnih bolesti. Dvadeset pet odsto moždanih udara i petinu kardiovaskularnih bolesti izaziva zagađen vazduh.

„Kod dece dolazi do pogoršanja simptoma astme, može da se razvije hronična opstruktivna plućna bolest, kod male dece može da se razvije do pet godina ako su izloženi gorenju uglja i drva u prostorima gde žive. Malo se zna da dijabetes i neke druge bolesti endokrinog sistema, poput smanjene plodnosti kod muške populacije, može biti izazvana hemikalijama iz životne sredine“, kaže doktorka Elizabeta Paunović iz Svetske zdravstvene organizacije.

Posledice bombardovanja 1999. godine na zdravlje ljudi, tek treba da se utvrde.

„Postoji dovoljno teoretskih pa i praktičnih zaključaka da je to moglo bitno uticati na zdravlje našeg stanovništva, naročito u onim delovima koji su pogođeni. Vrlo sam odlučan u tome da ćemo istražiti sve moguće posledice bombardovanja, da ćemo utvrditi šta je tu bilo“, kaže Goran Trivan, ministar životne sredine.

„Svakako je to pitanje osiromašenog uranijuma, određenih hemijskih komponenti, koje su se našle u odnosu na životnu sredinu kao rezultat minsko-eksplozivnih i svih ostalih aktivnosti. Naravno, određene promene u životnoj sredini upravo kroz taj kumulativni efekat se pojavljuju kao potencijalni izazivači čitavog niza oboljenja“, navodi Ivica Radović, profesor ekologije na Fakultetu za bezbednost.

Čak 20 odsto svih bolesti posledica su zagađene životne sredine. Na zdravlje ljudi utiču buka, pesticidi, hemikalije u hrani i prljava voda.