Zbog preglasne muzike sve veći broj mladih ima zujanje u uhu

Sve je veći broj mladih koji zbog izlaganja visokim nivoima buke imaju zujanje u uhu - zdravstveni problem koji može izazvati otežano spavanje, učenje, a ukoliko dugo traje, čak i depresivno raspoloženje, a na kraju i gubitak sluha, kaže profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, higijenolog Goran Belojević.

„Reč je o jednom od teško rešivih zdravstvenih problema koji je često neizlečiv, a posebno je izražen među mlađom populacijom i može, ali i ne mora, da bude povezan sa gubitkom sluha“, upozorava Belojević.

Belojević skreće pažnju da je istraživanje, rađeno među beogradskim srednjoškolcima pre četiri godine, pokazalo da 13 odsto njih ima povremeno ili stalno zujanje u jednom ili oba uha i da je duplo učestalije kod devojaka nego kod mladiće.

Istraživanje je objavljeno 2014. godine u međunarodnoj literaturi i od tada u Srbiji nije bilo novih istraživanja, ali kako navodi Belojević za četiri godine, ne mogu očekivati neke velike promene.

To nije stvar koja se menja iz godine u godinu, tako da su rezultati ovog istraživanja apsolutno relevantni i sada.

Ovaj nov medicinski fenomen, objašnjava Belojević, predstavlja odbrambeni mehanizam unutrašnjeg uha na izlaganje visokim nivoima buke u koje spade muzika, naročito njeno slušanje preko slušalica.

„Slušalice se drže u spoljnom ušnom kanalu i za unutrašnje uho tu nema nikakve odbrane pošto je reč direktnom izlaganju akustičnoj energiji“, navodi profesor Medicinskog fakulteta.

Kako objašnjava Belojević, zujanje u uhu je alarmantni znak koji prethodi ozbiljnijim poremećajima i zato savetuje da je i u slušanju muzike, kao i u svemu drugom, umerenost veoma važna.

„Slušanju muzike preko slušalica, u proseku jedan sat dnevno sasvim je dovoljno i to slušanje na pola maksimalne snage“, objašnjava on.

Istovremeno upozorava da na zujanje u uhu utiču i psihostimulansi, a posebno amfetamin i ekstazi, ali i duvanski dim koji je prisutan na mnogim bučnim mestima, pa je utoliko i češće zujanje u uhu kod mladih koji posećuju ova mesta.

Skreće pažnju da se u svakom slučaju kod pojave ovog simptoma odmah treba obratiti lekaru kako bi se utvrdilo da li taj simtom ima veze sa gubitkom sluha.

Lečenje je, kaže, uglavnom simptomatsko jer se najčešće ne zna pravi uzrok.

„Pošto uzročno ne možemo da delujemo, na smanjenje tih tegoba se deluje ugavnom simptomatski“, kaže on i upozorava da se čulo sluha mora čuvati.

„Kada se sluh jednom uništi više se vratiti ne može. Onda se moraju koristiti aparati, a to nije lečenje - to je invaliditet“, kaže Belojević.