Tokom vrelih dana izbegavajte gazirane sokove, alkohol, kafu

Ističe da zdrav organizam ima sposobnost adaptacije i da vrućine ne izazivaju veliku reakciju u organizmu. Takođe savetuje da se ne izlazi iz kuće u najtoplijem delu dana od 10 do 18 sati, da se rashlađuje prostor u kome se boravi, pije što više tečnosti - posebno voda.

„Eventualna zamena za vodu su mleko i voćni sokovi. Sve ostalo, kao što su gazirana pića, alkohol, kafa, treba smanjiti, jer su to diuretici. Znamo da pri visokoj temperaturi može da se izgubi i do dva litra znoja za sat vremena, diuretici bi dodatno pojačali gubitak tečnosti što ne bi bilo dobro za naš organizam“, pojašnjava doktorka.

Preporuka tokom vrelih letnjih dana je da se izbegavaju naporne fizičke aktivnosti, a ukoliko je to nemoguće onda to treba činiti u najhladnijem delu dana između četiri i sedam sati ujutru.

Poseban oprez savetuje se hroničnim bolesnicima koji u dogovoru sa svojim lekarom treba da koriguju terapiju.

„Kod pacijenata koji imaju povišen pritisak tokom vrelih letnjih dana može doći do smanjenja pritiska, jer se leti šire krvni sudovi, te treba korigovati terapiju“, naglasila je Jovanovski.

Lična higijena, ali i higijena prostora u kome se boravi - posebno kuhinje gde se priprema hrana, naročito je važna jer se leti bakterije brzo razmnožavaju.

Za one koji na ulicu izlaze u najtoplijem delu dana savet je da se obavezno ponese šešir, flašica sa vodom, da se obuče lagana, pamučna odeća, stavi zaštitna krema na kožu.

Preporaka je da prostor u kome boravite uvek bude rashlađen, ali da se vodi računa da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude više od 10 stepeni Celzijusa.

To je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 60 godina, kao i za hronične bolesnike.

„Noćni vazduh treba iskoristi za rashlađivanje doma, te da tokom noći treba otvorite sve prozore, a tokom dana treba zatvoriti prozore i spustiti prozorske zastore“, savetuje Jovanovski.

Za one koji nemaju klimu, doktorka savetuje da borave tokom dana u najhladnijoj prostoriji, kao i da se na prozore okače mokre zastore na otvorene prozore kako biste rashladili vazduh u sobi.

Organizam treba stalno rashlađivati tuširanjem ili kupanjem u rashlađenoj vodi, a mogu da pomognu i hladne obloge, peškire, sunđeri, kupke za stopala.

Za one koji duže borave na suncu bez šešira, prvi znaci sunčanice su vrtoglavica i mučnina, dok kod toplotnog udara telesna temperatura raste do 40 stepeni Celzijusa.

„U takvim situacijama neophodno je brzo rashlađivanje pacijenta - prelazak u hladniji prostor, stavljanje hladnih obloga i obavezno potražiti pomoć lekara“, zaključila je ona.