Zašto se, i pored svih saveta, ljudi i dalje „prže“ na suncu?

Tropske temperature... Nikakav problem. Barem za neke. Umesto da se od sunčevih zraka sklanjaju, od opekotina se štite: hladom, suncobranom, šeširom sa širokim obodom.

„Ja sam uglavnom u vodi“, kaže jedan stariji sugrađanin, anketiran na Adi. Jedna gospođa ističe da koristi karoten i maslinovo ulje. Mlađi malo slušaju, malo ne slušaju savete lekara... Neki uopšte ne idu kući, a drugi koriste faktor 30, naočare, a kada im dojadi sunce, zavuku se u hlad.

Koliko je opasno ignorisanje saveta lekara, ovog puta se vrlo brzo videlo. Opekotine su naterale mnoge, naročito one koji su zaspali na suncu, da pokucaju na vrata dermatoloških ordinacija. Tako je tokom celog leta.

„Oni nas ne slušaju, valjda je to deo lepote, deo izgleda, pa 'ajde žrtvovaću nešto. Preterano crvenilo – solarni eritem različitog intenziteta ili preosetljivost na UV zrake, pa se to manifestuje papulama, pa nekim crvenilom, pojačanim svrabom“, objašnjava prim. dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog i direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti.

Koliko nisu vodili računa o sebi, toliko su ipak razmišljali o zdravlju svoje dece.

„Roditelji su jako brižni i to je sjajna stvar, zato što mi ove godine nemamo toliko posla vezano za opekotine ili preterana izlaganje Suncu, nekontrolisano. Nemamo ni toplotne udare, ni toliko sunčanice“, ističe dr Snežana Rsovac, pedijatar u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Koža „pamti“ svaki minut proveden na suncu, dodaje ga svim prethodnim, praveći tako, počev od detinjstva zapis koji ne može da se obriše. Naplata dolazi kasnije u obliku raznih oštećenja, a neretko i do raka kože.