Nikako nemojte držati preostali pirinač od ručka na sobnoj temperaturi

Problem sa pirinčem, ističe Čapman, jeste taj što se jedan patogen Bacillus cereus često nalazi u pirinču i to u obliku spora, koje mogu da prežive kuvanje.

Ukoliko se taj pirinač čuva na sobnoj temperaturi, spore mogu da počnu da klijaju i da se šire. Kuvani pirinač je veoma pogodna sredina za njihov razvoj, jer nudi obilje vlage i hranjivih sastojaka.

Dok se razvijaju, spore stvaraju nekoliko toksina, uključujući jedan koji može da izdrži temperaturu ljudskoj tela.

Uprkos tome što tačan broj trovanja ovim bacilom širom sveta nije poznat, dobar pokazatelj njegove rasprostranjenosti jeste jedna američka studija u kojoj su istraživači utvrdili da je taj bacil 2011. godine bio odgovoran za 63.623 slučaja trovanja u SAD.

Srećom, stavljanjem preostalog pirinča u frižider, trebalo bi da ostane bezbedan za jelo.

Preporuka iz članka magazina Epidemiology and Infection jeste da bi kuvani pirinač trebalo držati na temperaturi većoj od 63 stepena, ili ga „brzo ohladiti i staviti u frižider nakon kuvanja i konzumiranja“.

Najopasnija temperaturna zona za pirinač je sobna – od 15 do 50 stepeni Celzijusa.

Donald Šafner sa Univerziteta „Rutgers“ navodi da je oprez najvažniji kada je kuvanje pirinča u pitanju.

„Neki restorani praktikuju da skuvaju veliku količinu pirinča odjednom i onda vade porcije po potrebi. Pošto pomenuti bacil stvara 'toksin stabilan na temperaturi', to nije najbolja praksa. Ona je dovodila do izbijanja epidemija“, istakao je Šafner.

„Toksini stabilni na temperaturi“ znači da mogu da prežive kuvanje, odnosno temperature do 100 stepeni Celzijusa.

Pirinač za suši, prema rečima Šafnera, nije problematičan jer mu se dodaje sirće koje smanjuje PH vrednost, te može da se održi i na sobnoj temperaturi.

Ukratko, posle spremanja i jela, preostali pirinač ili stavite u frižider ili ga bacite. U svakom slučaju, nemojte ga ostavljati na sobnoj temperaturi.