Najzdravija srca i koronarni sistem imaju...

Sprovedeno istraživanje zaključilo je da su prikupljeni podaci neverovatni i daju dobar uvid koliko potpuno drugačije ishrane i načini života mogu da utiču na zdravlje ljudi.

Istraživači ističu da su svesni da ostatak sveta ne može da se vrati na takav način života, odnosno na sakupljanje plodova i primitivnu zemljoradnju, ali da se iz prakse „ovog fascinantnog naroda mogu izvući pouke“.

Čimejnej narod broji oko 16.000 ljudi, koji love, pecaju i obrađuju zemlju na reci Maniki u Amazonskoj prašumi.

Njihov način života ima sličnosti sa načinom života naših dalekih predaka od pre nekoliko hiljada godina. Timu naučnika trebalo je više letova i putovanja kanuima kako bi stigli do njima.

Od čega im se sastoji ishrana

Sedamnaest odsto ishrane čini divljač, uključujući divlje svinje, tapire i kapibare (najveće glodare na svetu). Sedam odsto čini slatkovodna riba.

Ostatak hrane stiže sa porodičnih farmi koje uzgajaju pirinač, kukuruz, koren manioke (nešto poput slatkog krompira) i jednu vrstu banana.

Osim toga, jedan deo ishrane čini voće i zrnevlje koje se sakuplja po prašumi.

To sve znači da 72 odsto kalorija koje unesu dolazi iz ugljenih hidrata u odnosu 52 odsto u SAD, a slično je i u ostatku razvijenog sveta.

Oko 14 odsto kalorija pripadnici naroda Čimejnej dobiju iz unetih masti. Poređenja radi, u SAD masti čine 34 odsto kalorijskog unosa.

Što se unosa proteina tiče, on je sličan i kod jednih i kod drugih, ali južnoamerički narod unosi mnogo više nemasnog mesa.

Koliko se kreću?

Pripadnici Čimejneja daleko su aktivniji. Muškarci u proseku naprave oko 17.000, a žene 16.000 koraka. Čak i oni preko 60 godina starosti zakorače 15.000 puta dnevno.

Sa druge strane, u razvijenom delu sveta, većina ljudi napravi manje od 10.000 koraka.

„Postižu zapanjujuću količinu vežbanja kroz kretanje“, kaže doktor Gregori Tomas, jedan od istraživača sa medicinskog centra Long bič memorijal na Kaliforniji.

Šta sve to znači?

Naučnici su najviše merili količinu koronarnog arterijskog kalcijuma (KAK), koji je jasan znak začepljenja krvnih sudova i povećane šanse od srčanog udara.

Istraživači su skenirali 705 srca putem kompjuterizovane tomografije. Do 45 godine starosti, nijedan od pripadnika južnoameričkog naroda nije imao naslage KAK, dok četvrtina njihovih vršnjaka u Americi ima.

Do 75 godina starosti, dve trećine pripadnika naroda Čimejnej ima potpuno prohodne krvne sudove, nasuprot 80 odsto Amerikanaca koji imaju znakove KAK.

Ovo istraživanje traje već dugo vremena i naučnici ističu da na konačne rezultate ne utiče činjenica da nezdravi i bolećivi pripadnici umiru mladi.

„Jednostavno, mnogo su zdraviji od bilo kojeg drugog narode za koji slična merenja postoje. Po zdravlju koronarnog sistema najpribližnije su im Japanke, ali i one zaostaju dosta“, objašnjava Majkl Gurven, profesor antropologije sa Univerziteta u Kaliforniji.