Veliki povratak spelte na srpske trpeze

Kada su je pre dve godine posejali na 80 ari, ni najstariji u selu nisu znali šta je. Slično pšenici po bokorenju i listu, a drugačije po visini i zrnu. Ove godine pod speltom Radovanovići imaju tri hektara.

Nikola Radovanović ističe da ima razlika između dve žitarice – nisu iste visine, a i vlat je drugačija.

„Spelta rodi duplo manje nego žito, jer nema prskanja, nema herbicida, bacili smo samo stajsko đubrivo i čekamo jun-jul, da se vrše“, kaže Nikola.

Prošlog leta kombajn je mogao na pšenična polja, tek kad su sa speltom završili. Od tone i 700 kilograma ostalo je tek nekoliko džakova. Konačno su mogli da upale integralni mlin, koji je godinama stajao u domaćinstvu.

„Ja sam ga kupio na jednoj licitaciji na aerodromu u Beogradu i doterao ga kući. Moji su počeli da viču za šta služi, a ja njima kažem: kakva je to kuća koja nema mlin“, priča Ljuba Radovanović.

Ulaganje se isplatilo, mlin radi skoro svakog dana. Crvenkasto brašno orašastog, slatkog ukusa dvostruko je skuplje od pšeničnog.

„Kad nekom dam da proba kilo-dva brašna, obično četvrti-peti dan dođe i uzme 10 kilograma. Dolaze, mese, nude. Kad god naprave neku pitu, kiflice, projicu, komšinice donesu na probu, jer je lepo, slatko, zanimljivo“, kaže Radovanović.

Spelta im je, kažu Radovanovići, promenila poljoprivredne planove, ali i domaći jelovnik.

„Stavljam je u sve kolače osim u torte, u kiflice, pogače, projare, a isto se mesi“, otkriva Milica Radovanović.

Počeli su iz radoznalosti, a sada planiraju da na pradedovskom imanju domaćinstvo razvijaju od onoga od čega su im i preci krenuli, uz stare sorte i stajsko đubrivo.