Narodnim lekovima protiv prehlada?

Slobodan Dimić na svojoj tezgi prodaje već dvadeset godina. Prvi put ovog leta čajevi su bili prodavaniji nego zimi. Za zimske prehlade na njegovoj tezgi, kaže, ima leka.

„Ren je dobar za prehlade, za sinuse, ima pečurka šitaka koja je zdrava, koja je dobra za maligne bolesti... Žalfija, nana, kantarion, hajdučka za jake prehlade“, otkriva Dimić.

Na drugoj tezgi – čičoka. Prodavac je preporučuje dijabetičarima, ali za čišćenje organizma, tvrdi, neprikosnoveno je projno brašno.

„Daj bože ko se povredi, previje se, popari se, previje nogu, ako se povredi skočni zglob ili tako nešto“, ističe Živadin Perović.

Svoj recept imaju pčelari i proizvođači jabukovog sirćeta.

„Propolis je nezamenljiv protiv upale, prehlade, to je jedan prirodni antibiotik, biće proglašen antibiotikom veka“, navodi prodavac Radomir Babić.

Zoran Čičulić savetuje da se koristi mali gutljaj na prazan stomak, preventivno ujutru, a po potrebi pre ručka i večere.

Na pijaci je najteže naći guščju mast, a ko je jednom kupi, stalno se vraća.

„Najviše kupuju guščju mast radi male dece, bronhitisa, prehlade... Ona je strašno dobra, namažu deci na grudi“, ističe Violeta Arapaš.

Imaju kupci i druge recepte kako da ojačaju imunitet: „Koristim sve ono što me je majka naučila, poput svinjske masti. Znam da je dobra za svašta, onda orahovača za stomak“.

„Đumbir, izrendam ga sa medom i limunom“, dodaje prolaznica.

Lekari kažu narodna medicina je dobra, ali mora da bude kontrolisana.

Dr Radoje Simić, direktor Instituta za majku i dete, ističe da ne možemo biti sami sebi lekari.

„Čak lekari ne mogu biti sebi lekari. U svakom slučaju treba biti trezven i razuman. Lekar bi trebalo da vidi, npr. kod mene opekotinu, pa da proceni. Ako je rana površna, zarašće uz bilo koje meleme, mala je šansa da dođe do infekcije, ali je bilo primera kada su duboke opekotine lečene melemima iz naroda, odnosno iz prirode, a onda je došlo do infekcije, zarastanja neke rane i po godinu dana“, zaključuje dr Simić. 

Zloupotrebe tzv. narodnih receptura najčešće su kod najtežih bolesti, upozoravaju lekari. Zato japansku i kinesku medicinu navode kao dobar primer, kako se tradicionalno i moderno lečenje dopunjuju. Zna se tačan odnos hrane i lekova, nema improvizacije, ni rizika za pacijente.