UN danas o zajedničkoj akciji protiv antimikrobne rezistencije

Širom sveta, mnoge obične infekcije postaju rezistentne na antibiotike koji se koriste u njihovom lečenju što dovodi do dužeg trajanja bolesti i porasta broja smrtnih slučajeva.

Istovremeno, ne razvija se dovoljno novih antimikrobnih lekova, posebno antibiotika, koji bi zamenili lekove starijih generacija i one koji postaju sve nedelotvorniji.

Antimikrobna rezistencija (AMR) ugrožava i druge glavne prioritete, kao što je ljudski razvoj.

Ovo je tek četvrti put u istoriji UN-a da se na Generalnoj skupštini razmatra tema iz oblasti zdravstva (nakon HIV-a, nezaraznih bolesti, i ebole).

Očekuje se da šefovi država i delegacija ukažu na ozbiljnost i raširenost ove situacije i da se dogovore o održivom, multisektorskom pristupu rešavanju problema antimikrobne rezistencije.

Na ovom jednodnevnom sastanku biće prisutni i predstavnici nevladinih organizacija, civilnog društva, privatnog sektora i akademskih institucija, kako bi svi oni dali svoj doprinos.

Otpornost na antibiotike javlja se prirodno, ali zloupotreba antibiotika kod ljudi i životinja ubrzava ovaj proces, navodi se u saopštenju i dodaje da sve veći broj infekcija - kao što su: upala pluća, tuberkuloza i gonoreja - sve se teže leče jer antibiotici koji se koriste u njihovoj terapiji postaju manje delotvorni.

Otpornost na antibiotike dovodi do dužeg boravka u bolnici, viših medicinskih troškova i povećane smrtnosti. Procenjuje se, da samo u Evropskoj uniji, bakterije otporne na lekove izazivaju smrt 25.000 ljudi i koštaju više od milijardu i po američkih dolara godišnje u troškovima zdravstvene zaštite i gubicima u produktivnosti.

Svet mora hitno da promeni način na koji prepisuje i koristiti antibiotike. Čak i ako se razviju novi lekovi, bez promene ponašanja, otpornost na antibiotike će ostati velika pretnja. Promene u ponašanju takođe moraju da obuhvate aktivnosti za smanjenje širenja infekcija kroz vakcinacije, pranje ruku i dobru higijenu hrane.

Ukoliko hitno nešto ne preduzmemo, čeka nas post-antibiotska era u kojoj će česte infekcije i lakše povrede ponovo biti smrtonosne, dodaje se u saopštenju.

Ministarstvo zdravlja Srbije u skladu s akcionim planom Svetske zdravstvene organizacije za rezistenciju na antibiotike od novembra 2015. sprovodi niz aktivnosti i mera uključujući izradu nacionalne strategije i akcionog plana, izradu novog nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za upotrebu antibiotika, podizanje svesti o značaju racionalne upotrebe antibiotika, navodi se u saopštenju.