Mikroorganizam „navigator“ za lekove

Poznata je činjenica da hemoterapija ima teške, a ponekad i opasne uzgredne posledice po ljudski organizam.

Kada se lek unese on se razlije po celom telu, napadajući tumor, ali i druge zdrave organe i tkiva.

Međutim, biolozi odavno znaju da neki mikroorganizmi imaju sposobnost da napadaju samo određene organe, izbegavajući sve druge.

Kenet Longmjuir i Ričard Robertson, profesori na Univerzitetu Kalifornije u gradu Irvajnu, ispitivali su plazmodijum, mikroorganizam koji prenosi malariju, i koji „zna" kako da se usmeri direktno na jetru.

Pre nešto više od pet godina njih dvojica su počela da istražuju da li bi taj metod mogao da se primeni za ciljano usmeravanje lekova protiv raka.

„Smatrali smo da su mikroorganizmi neka vrsta 'nanotehnologa' već milionima godina i da su tokom dugog procesa evolucije pokazali da najbolji način za usmeravanje na određeno tkivo ili određene ćelije u organizmu nije vezivanje za proteine u ćelijskoj opni već za polisaharide kojih ima u svakom tkivu. Ti polisaharidi razlikuju se u tkivima a, kad je rak u pitanju, na različite načine prisutni su u različitim tumorima", objasnio je dr Longmjuir reporteru Glasa Amerike.

Plazmodijum ima veoma komplikovan životni ciklus, kaže dr Longmjuir, a prvi korak u njegovom napadu na ljudski organizam naziva se sporozoidna faza.

Potrebno je svega desetak tih sporozoida da efikasno pronađu jetru i izazovu razvoj malarije.

Dvojica naučnika su zbog toga pokušali da otkriju da li bi mehanizam, pomoću koga se plazmodijum usmerava na polisaharide tkiva jetre, mogao da se primeni za usmeravanje lekova.

Testovi na laboratorijskim životinjama pokazali su se uspešnim.

„Uzeli smo kratku sekvencu jednog proteina nađenog u organizmu plazmodijuma, ubacili je u nanočestice i postigli izvanredno selektivno usmeravanje, u ovom slučaju ka jetri. Iskoristili smo doksorubicin, lek protiv raka, i sproveli ga u jetru, zaobilazeći sve druge organe osetljive na taj lek - posebno srce. Sa sistemom nanoprenosioca, nivo tog leka u srcu bio je praktično zanemarljiv. Dotle smo uspeli da stignemo", objasnio je dr Longmjuir.

Sistem za usmeravanje lekova ka jetri spreman je za pretkliničko testiranje u toku koga će biti pažljivo ispitivana njegova bezbednost i moguća toksičnost.

Za sada, sve pokazuju da su svi ti sistemi za ciljano usmeravanje lekova neškodljivi i biološki kompatibilni.

Međutim, put od laboratorijskog otkrića koje obećava do kliničke terapije, koju će eventualno odobriti američke Uprava za hranu i lekove, dug je i košta na desetine, ako ne i stotine miliona dolara.

Doktor Longmjuir upozorava da bi pretkliničko testiranje pouzdanosti i bezbednosti kao i mogućih neželjenih efekata moglo da traje godinu-dve, dok klinička ispitivanja traju između pet i sedam godina.

Rezultati istraživanja dvojice mikrobiologa objavljeni su na internet stranici američkog Međunarodnog časopisa za farmaciju.