„Krckanje“ prstiju je u stvari zdravo

Sabo je nedavno iskoristio priliku kada ga je kolega Robert Butin, radiolog istraživačkog Univerziteta Dejvis, pitao da sarađuju na studiji „krckanja“ prstiju.

Ideja je bila jednostavna: Sakupiti osobe sa tom navikom, uz Džonsonovu takođe uključenu u istraživanje, a zatim ultrazvukom videti šta se zaista dešava unutar zglobova. Potom ispitati zglobove pre i posle „krckanja“, zajedno sa grupom ljudi koji nemaju taj običaj.

Problemi koje su očekivali su oticanje ruku i slabljenje stiska. Sabo je bio uveren da će studija dokazati njegovoj medicinskoj sestri da treba da prekine sa „krckanjem“ prstiju, ali se nije tako ispostavilo.

Osobe sa tom navikom nisu imale nikakvih problema u šakama. U stvari, nakon što je neko „krckao“ zglobovima prstiju, imao je veću pokretljivost prstiju u poređenju sa zglobovima onih koji nisu „krckali“ prstima.

Studija je predstavljena u decembru na sastanku radiološkog društva Severne Amerike.

Šta uzrokuje krckanje

Gledajući ultrazvuke 400 zglobova, istraživači su videli nešto izvanredno: Kada zglob „krcne“, dogodi se iznenadni blic u spoju.

Doktori smatraju da se, kada se „krckaju“ prsti, zapravo razdvajaju dve površine zgloba, koje donose niz pritisaka u zglobu. Negativan pritisak omogućava gasu koji se rastvara u tečnost u zglobovima da se oslobodi, a blic je zapravo gas koji se formira.

„Smatramo da je to razlog zašto ljudi dobijaju veći opseg pokreta nakon pucanja: Ima nešto u vezi sa smanjenjem pritiska koji omogućava veći pokret“, zaključuje Butin.