Vežbanje pomaže kod učenja – ali četiri sata kasnije

Nova informacija prelazi u dugoročno znanje kroz proces stabilizacije i integracije sećanja, piše istraživački tim u magazinu Current Biology.

Vežbanje aktivira određene hemijske supstance u mozgu koje se oslobađaju tokom fizičke aktivnosti, uključujući dopamin, noradrenalin i faktor rasta nazvan BDNF.

„Mozak posle učenja obrađuje nove informacije još neko vreme. Fizička aktivnost može da poboljša te procese posle učenja“, otkrio je glavni autor studije Giljen Fernandez, načelnik Instituta za mozak, spoznaju i ponašanje „Donders“ u Najmegenu u Holandiji.

Da bi otkrili kada vežbanje najviše pomaže učenju, istraživači su regrutovali 72 učesnika studije koji su morali da povežu 90 lokacija sa fotografijama tokom perioda od 40 minuta.

Učesnici su podeljeni u tri grupe – jedna grupa je vežbala ubrzo nakon učenja, druga grupa vežbala je četiri sata kasnije i treća grupa nije imala nikakvu fizičku aktvnost. Dva dana kasnije, tokom testiranja je korišćena magnetna rezonanca kako bi naučnici mogli da prate moždane aktivnosti ispitanika.

Grupa koja je vežbala četiri sata nakon učenja znatno je bila bolja na testu, dok je grupa koja je vežbala odmah posle učenja uradila približno isto kao i grupa koja nije ni vežbala.

Aktivnost u hipokampusu, delu mozga zaduženom za formiranje sećanja, bila je veoma slična među učesnicima koji su vežbali četiri sata kasnije, a znatno manja kod ostalih učesnika.

Dok jaka sećanja ostaju svakako upamćena, ističe Fernandez, slabija sećanja koja se inače zaboravljaju u jednom danu mogu trajati duže ako mozak oslobađa više dopamina i norepinefrina.

Osobe koje žele da unaprede svoje znanje treba da imaju intenzivne treninge da bi se oslobodila dovoljna količina željenih hemijskih jedinjenja u mozgu, dodao je Fernandez, ali je upozorio da ne treba ići predaleko: „Vrlo intenzivne vežbe mogu imati negativne efekte“.

Nekoliko nedelja kardio-vežbi, kao što je trčanje, mogu uticati na hipokampus i poboljšati pamćenje.