Zaštita od gripa

Prvi teži slučaj oboljenja od virusa H1N1, koji je pre nekoliko dana potvrđen kod pacijentkinje iz Kraljeva, u centar pažnje vratio je priču o novom gripu.

Gostujući u Jutarnjem dnevniku doktor Predrag Kon, predsednik radne grupe za odbranu od pandemije istakao je da od ukupnog broja obolelih od novog gripa samo mali broj pacijenata ima teži oblik oboljenja.

„Normalno je da se teži slučajevi javljaju na 1.000 do 10.000 obolelih", ocenio je dr Kon.

Prema njegovim rečima, pandemija ima svoj tok koji podrazumeva lakše izlečenje na početku zbog toga što je čitava populacija podjednako osetljiva na virus.

„U početku pandemije, virus se ne menja zato što su svi osetljivi i lako prolazi kroz populaciju. Kasnije, kada se poveća broj osoba koje imaju imunitet, virus se menja i zato je logičnije i verovatnije da će se u početku lakše preboleti", objasnio je dr Kon.

Sistem nadzora je promenjen u odnosu na početak pandemije kada su praćeni i ispitivani svi slučajevi, ali i osobe koje su bile u kontaktu sa obolelima.

„Od 24. jula prešli smo na nadzor samo težih slučajeva. Samo oni koji imaju težu kliničku sliku i bolnički su zbrinuti", precizirao je dr Kon.

Prema njegovim rečima, proces pripreme za pandemiju je u završnoj fazi i u slučaju potrebe način delovanja se može korigovati. Infektivne klinike imaju aparate za veštačko disanje i posebno pripremljene delove za prijem obolelih od novog gripa.

Škole su, prema rečima dr Kona, takođe spremne, prate situaciju u oboljevanju.

Hronični bolesnici ugroženi

Sa hladnijim vremenom može doći do povećanja broja zaraženih, a sledeći epidemiološki značajan trenutak su praznici, objasnio je dr Kon istakavši da se tada virus brže prenosi zbog običaja grljenja, ljubljenja.

Prema zvaničnim podacima, gojazne osobe, dijabetičari i trudnice su u povećanom riziku, zatim hronični plućni, bubrežni i srčani bolesnici.

Lekari savetuju vakcinaciju od sezonskog gripa u slučaju hroničnih bolesnika, zdravstvenih radnika, zaposlenih u javnim službama, a postoje i kategorije stanovništva kojima se preporučuje zaštita, ali nije obavezna, poput trudnica, dece starosti od šest meseci do 15 godina, a naročito mlađa od dve godine jer su u povećanom rizuku.

Iako stručnjaci preporučuju zaštitu od sezonskog gripa svim osobama starijim od šest meseci, u Srbiji vakcinacija nije široko prihvaćena.

Očekuje se da će intenzitet epidemije i pojava teških slučajeva gripa prelomno uticati na odluku mnogih da li će se vakcinisati ili ne, zaključio je dr Kon.