Majci teže nego brokeru

Ni saobraćajne gužve, ni mobing na poslu uz stalne pretnje otkazima, ne povećavaju nivoe hormona stresa kao odgajanje dece i obavljanje kućnih poslova, potvrdili su, napokon, i naučnici.

Britanski medicinski stručnjaci merili su nivoe stresnog hormona kortizola kod nekoliko kategorija ispitanika tokom njihovog prosečnog radnog dana, a pokazalo se da su oni najviši kod domaćica koje su i majke.

Majke-domaćice trpe i šest puta veći stres nego oni koji rade na poznatim stresnim mestima poput brokera, učitelja ili medicinskih sestara.

Istraživanje je sprovela "Mindlab", nezavisna konsultantska kuća specijalizovana za merenje ljudskih reakcija u najrazličitijim situacijama.

Ispitivanje nivoa stresa kod odraslih Britanaca sprovedeno je na pet radnih mesta - roditelja koji ostaju kod kuće, vozača taksija, učitelja, medicinskih sestara i berzanskih radnika.

Nakon majki-domaćica, na drugom mestu su medicinske sestre, zatim ljudi sa berze koji rade svakodnevno sa tuđim milionima, pa učitelji i, na kraju, bez obzira na frustraciju celodnevne bitke sa gradskim saobraćajem, vozači taksija.

Ispitanici su testirani tokom sedam sati, a oprema za praćenje raznih parametara, poput broja otkucaja srca i provodljivosti kože, beležila je i najmanje promene.

U nekoliko navrata učesnicima studije uzet je i uzorak pljuvačke zbog merenja nivoa kortizola, koji je idirektni indikator stresa.

Šta toliko uzrujava domaćice i majke? Ključan je osećaj kontrole nad svojim životom koji svako ima, kaže doktor Dejvid Levis iz "Mindlaba".

Prema njegovim rečima, majke koje ostaju kod kuće imaju vrlo malo ili nimalo obuke i najčešće su izolovane od drugih odraslih osoba tokom dana.

Postoji ipak način da žene očuvaju zdravlje i mir u kući.

Psiholog Dženi Trent Hjudž izjavila je za „Tajms" da je glavni način borbe protiv ovog stresa - biti pomalo sebičan, to jest, uzeti malo vremena za sebe.

„Ako sami za sebe ne možete pravilno da se brinete, kako ćete se brinuti za nekoga drugog? Ako zvocate, lako se naljutite, ako ste umorni i na kraju snaga, kako možete dati najbolje od sebe partneru, deci, celoj porodici i na kraju - iako ne manje važno - sami sebi! To je jedini način borbe protiv stresa", objasnila je Dženi Hjudž.

Prema rečima kliničkog psihologa Maje Bubanje, borba sa stresom počinje od pitanja koja žena postavlja sebi, to jest koliko je zadovoljna i šta želi od života.

„Kada dođu do nekakvog odgovora, možda to može da bude put da nađu vreme za sebe, da brinu o sebi bar na isti način kao i o drugim članovima porodice", istakla je Maja Bubanja. 

Zahtevan posao i za superženu

Od prosečne žene danas se očekuje da bude besprekorna na svim poljima - ljubavi, karijeri, braku, majčinstvu, prijateljstvu, da bude obrazovana, energična, lepa i zgodna, negovana, zanimljiva, maštovita.

Sve to dovodi do stresa koji vodi u depresiju, glavobolje, nervoze, visok krvni pritisak, poremećaj metabolizma i mnogih drugih tegoba.

Žene vremenom fizički i psihički posustaju, gube volju za životom, donose pogrešne odluke, a rezultat toga je nervoza, depresija i narušeno zdravlje.

Osim toga, naučnici upozoravaju da ženski organizam drugačije reaguje na stres nego muški.

Žensko telo luči više hormona stresa, što se nastavlja u izvesnom periodu i kada prođe stresna situacija pošto ženski hormon progesteron blokira brzo "isključivanje" kortizola.

Nauka je potvrdila i objasnila mehanizam delovanja visokog stepena stresa u ovim slučajevima, ali je nakon istraživanja ostalo nejasno hoće li majkama i domaćicama od toga biti lakše.

Ako je za utehu, žene žive duže od muškaraca.