Svetlo leči opsesivno-kompulzivne poremećaje?

Američki naučnici novom terapijom uspeli su da spreče motoričke tikove kod miševa, a veruju da isto mogu da postignu i kod ljudi.

Malo svetla i nema više opsesija, tikova i nekontrolisanog psovanja.

Naučnici iz Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT) uspeli su da aktivacijom moždanih kola blokiraju kompulzivno ponašanje kod miševa, što bi moglo da pomogne u lečenju opsesivno-kompulzivnih poremećaja (OKP) kod ljudi, pa i Turetovog sindroma.

Oko 2,5 odsto ljudi pati od OKP. Pacijenti kao terapiju obično dobijaju antidepresive, u kombinaciji sa bihevioralnom terapijom.

Za one koji ne reaguju dobro ni na jedno ni da drugo, alternativa je stimulacija nervnih ćelija pomoću pejsmejkera ugrađenog u mozak.

Kako bi stvorili alternativnu metodu lečenja, tim iz MIT koristio je optogenetiku za kontrolu nervne aktivnosti svetlom.

Ta tehnika nije još testirana na ljudima, ali njihova studija pomogla je naučnicima da identifikuju obrasce moždane aktivnosti zaslužne za kompulzivno ponašanje, kao i da odrede kad treba stimulisati unutrašnjost mozga.

„Nije potrebno stimulisati mozak sve vreme. Dovoljno je to raditi nijansirano i u pravom trenutku", kaže profesor En Grejbil.

En i njen tim, prvo Pavlovljevom strategijom uslovljavanja, uspeli su da stvore OKP kod miševa kojima je nedostajao gen Sapap3, zaslužan za kodiranje sinapsi u delu prednjeg mozga, zaslužnom za zavisnost i opsesivno ponašanje. Oni su ih prvo naterali da mrdaju glavom čim čuju zvuk koji prethodi kapljici vode, koja im pada na glavu. Posle nekog vremena miševi su mrdali glavom i kad kapljice nije bilo, već se samo čuo zvuk.

Posle toga naučnici su rešili da ih testiraju. Kad su stimulisali na svetlo osetljive kortikalne ćelije, koje šalju poruke u drugi deo mozga istovremeno kad se isključuje ton, miševi nisu mrdali glavom. Zato su zaključili da je njihova metoda vrlo uspešna.

„Aktivacijom ovih nervnih puteva mogli smo da inhibiramo određeno ponašanje" objašnjava Erik Burgijer, član tima MIT.

Optogenetskom intervencijom i stimulacijom mozga svetlom i kod drugih miševa sa opsesivno-kompulzivnim ponašanjem, uspeli su da spreče ili smanje učestalost tikova.

Zbog toga nameravaju dodatno da ispituju uticaj stimulacije delova mozga na razne poremećaje.

Skot Roč, šef bolnice „Meklin" u Belmontu, kaže da studija MIT otvara vrata mnogim novim mogućnostima, jer su identifikovane ćelije i kola koje je moguće stimulisati.

„Ovo je veliki korak napred, kako zbog zaustavljanja patološkog ponašanja tako i zbog razvoja novih terapija koje mogu da nastanu iz ove" zaključuje Roč.