Crevne bakterije leče gojaznost i dijabetes

Naučnici su vršili ispitivanje bakterija koje žive u crevima i ustanovili su da regulišu telesnu težinu i dijabetes tipa dva.

Rezultati istraživanja, objavljeni u Glasniku Nacionalne akademije nauka, pokazali su da je tečnost, koja je sadržala jednu vrstu bakterija, drastično promenila telesnu masu kod gojaznih miševa, piše Bi-Bi-Si.

Naučnici veruju da do promene crevne flore, između ostalog dolazi i zbog gojaznosti i pronašli su način da je „vrate u normalno stanje". Takođe su analizirali količine i vrste bakterija u crevima kod osoba normalne telesne težine i gojaznih. Razlika je bila velika.

Slični testovi sada treba da se rade na ljudima, kako bi se utvrdilo da li iste bakterije mogu da se koriste za mršavljenje.

Istovremeno sa pojavom, da kod osoba sa velikim viškom kilograma hirurške intervencije tipa bajpasa imaju određenu delotvornost, grupa naučnika Univerziteta Harvard je odlučila da ispita novi istraživački trag, kako bi se izbegli operativni zahvati koji nisu bezazleni i kako bi se videlo da li je moguće da se pomogne osobama sa viškom kilograma modifikacijom sastava njihove crevne flore.

Naučnici su obavili istraživanje na miševima kojima je urađen bajpas želuca. Oni su na taj način konstatovali da smanjenje veličine želuca izaziva velike promene na nivou bakterijske „populacije", koja se nalazi u crevima.

Nakon prvih opservacija, naučnici su ubrizgali miševima koji nisu bili podvrgnuti hirurškoj intervenciji, izmenjene bakterije u creva. Modifikacija crevne flore, dovela je do brzog gubitka kilograma kod tih glodara.

Oni su takođe imali niži nivo insulinske rezistencije, ključni simptom dijabetesa tipa dva.

Dodavanje bakterije Akkermansia muciniphila povećava gustinu sluzi u crevima. To je promenilo i hemijske signale koji dolaze iz digestivnog trakta, što je dovelo do promene u načinu na koji je izvršena obrada masti na drugim mestima u telu.

Slični rezultati su postignuti dodavanjem određenih vrsta vlakana u ishrani, što je dovelo do povećanja nivoa Akkermansia muciniphila.

Profesor Patris Kani sa Katoličkog univerziteta u Luvenu, u Belgiji, rekao je da je prosto neverovatno da samo jedna vrsta bakterija (Akkermansia muciniphila), od hiljada u crevima, može imati takav efekat.

Kani je rekao da je ovo „prvi korak" ka realizaciji plana da se bakterije koriste kao prevencija ili metoda lečenja gojaznosti i dijabetesa tipa dva.

Profesor Kolin Hil, mikrobiolog sa „Koledža Kork", rekao je da je ovo vrlo značajna studija.

„Ne mislim da je moguće jesti sladoled, torte, čipsove i kobasice po ceo dan, a da zatim bakterije neutrališu energetsku vrednost. Treba voditi računa o ishrani i ovoj metodi pribegavati u najtežim slučajevima", rekao je Hil.