Ugroženi mali berači duvana

Deca berači duvana u Malaviju izložena su dejstvu nikotina u dnevnoj količini koja odgovara onoj iz 50 popušenih cigareta. Ipak, rad na poljima je jedina šansa za hiljade mališana da obezbede golo preživljavanje.

Dodorujući listove biljaka tokom branja duvana berači su svakodnevno izloženi dejstvu nikotina koji odgovara količini te toksične materije oslobođene iz dve i po paklice popušenih cigareta. Hiljade berača duvana u Malaviju su deca od kojih najmlađi imaju pet godina.

Kako pokazuju rezultati studije koju je izradila organizacija „Plan", mnogi od njih pate od klasičnih simptoma trovanja nikotinom, kao što su jake glavobolje, bol u trbuhu i mišićima, kašljanje i zadihanost.

Procenjuje se da se tokom samo jednog dana branja duvana kroz kožu apsorbuje do 54 miligrama nikotina, što je količina koja se nalazi u 50 cigareta.

Trovanje nikotinom daleko je ozbiljnije kod dece nego kod odraslih, usled njihove veličine, kao i zbog činjenice da još nisu stekli imunitet na nikotin koji se razvija pušenjem cigareta.

Oko 80.000 dece primorano je da radi u poljima duvana u ovoj osiromašenoj državi na jugu Afrike.

„Plan" u studiji navodi da nekima radni dan traje i do 12 sati, dok im je plata manja od 1,7 centi na sat, a pri tome ne nose bilo kakvu zaštitnu odeću.

Neka od ove dece trpe fizičko, psihičko i seksualno zlostavljanje.

Rad na poljima duvana za mnoge od njih jedini je način da dođu do sredstava koja su im neophodna da bi izdržavali sebe i svoje porodice, kao i da bi se školovali.

U siromaštvu živi više od polovine stanovnika Malavija od kojih mnogi troše manje od dolara dnevno.

Izvoz duvana, poznatog i kao „zeleno zlato", toj državi donosi više od 70 odsto ukupnog prihoda od izvoza.

Dugotrajne posledice

Još uvek nije potpuno poznato koje sve posledice ostavlja „bolest zelenog duvana", to jest trovanje nikotinom.

Ipak, poznato je da je mozak adolescenata posebno osetljiv na dugotrajne negativne uticaje izloženosti nikotinu.

Marti Otanez sa Univerziteta Kolorado, koji je istraživao uslove u kojima deca u Malaviju rade, rekao je da ova studija pokreće značajnu temu koju međunarodna zajednica i duvanske kompanije više ne mogu da ignorišu.

„Plan" apeluje na Vladu Malavija da rigorozno primenjuje važeće zakone i zaštiti decu, kako bi se stvorili bezbedniji uslovi za onu decu koja su primorana da rade u poljima.

Multinacionalne kompanije kupuju veći deo duvana proizvedenog u Malaviju. Berli duvan koji se tamo gaji je nižerazrednog kvaliteta, ima visok nivo nikotina i većinom se koristi kao dodatak kvalitetnijim vrstama.

Takođe, autori studije navode da je neophodno da firme provere kako njihovi dobavljači posluju i ispitaju sopstvenu odgovornost.

Više od 300.000 malavskih farmera gaji berli duvan. Malavi su najveći svetski izvoznik tog proizvoda, a prošle godine od prodaje duvana zarada je iznosila 461 milion američkih dolara.

Svetska banka, jedan od vodećih sponzora teških ekonomskih reformi koje se sprovode u Malaviju, primorala je Vladu bivšeg diktatora Kamuzu Bande da liberalizuje gajenje berli duvana, kako bi se poboljšao položaj seljaka.

broj komentara 0 pošalji komentar