Ukusan zalogaj, ali i lek

Meka, slatka, sočna i ukusna smokva zauzima visoko mesto meću voćem. Žućkasti ili purpurni kruškoliki plodovi ispunjeni su slasnim mesom prošaranim brojnim semenčicama zelene boje.

Rane sorte stižu već u junu i ima ih do septembra, a poneka „smokva zimnica" pretekne i u za oktobar. Budući da je lako kvarljiva do konzumenata najčešće dospeva sušena.

Brojna lekovita svojstva pripisana su smokvi. Zahvaljujući sastojcima koji blagotvorno deluju na organizam može da ubrza oporavak nakon duže bolesti.

Otklanja fizičku, a prema mišljenju nekih stručnjaka, i mentalnu iscrpljenost i opskrbljuje telo snagom. Pomaže zaceljenje ranica na usnama, jeziku i ustima.

Bilo sveža ili sušena, smokva je prirodni laksativ koji neće zakazati zahvaljujući visokoj količini celuloze. Sitne semenke stimulišu peristaltiku, to jest pokrete creva što omogućava lakšu i bolju probavu.

Zahvaljujući laksativnom svojstvu, smokva je odličan lek za hemoroide jer smanjuje potrebu za naprezanjem.

Ovo ukusno voće stručnjaci preporučuju i kao deo terapije protiv astme i hroničnog kašlja jer smiruju nadražene delove grla i pluća.

Smokvin plod ima blagotvorno dejstvo i pri rešavanju problema seksualne nemoći. U kombinaciji sa voćem poput badema, kao i suvim urmama, uz dodatak putera, čini efikasnog borca protiv problema takvog tipa.

Zahvaljujući blagom nekrotičkom svojstvu mleka koje se nalazi u kori ploda, smokve se koriste i za lečenje kurijih očiju. Samo kap smokvinog mleka nanesena direktno na žulj razmekšaće očvrsli sloj kože i ubrzati lečenje.

Analiza svežeg ploda pokazuje da smokva sadrži veliku količinu vode, nešto proteina, masti i ugljene hidrate.

Suva smokva je visoke hranljive vrednosti. Najvažniji sastojak je šećer koji čini između 51 i 74 odsto ploda. Može se jesti zasebno ili sa drugim namirnicama.

U kombinaciji sa belim brašnom, smokva gubi svojstvo da ubrzava rad creva. Najčešće se koristi za pripremu džemova i kolača.