Matični mleč - superhrana

Faktor koji odlučuje o dugovečnosti, plodnosti, i reproduktivnom razvoju, kao i podeli pčelinjeg društva je matični mleč. Supstancu kojom se hrane larve svih članova pčelinjeg društva proizvod je mlečnih žlezda mladih pčela između šestog i dvanaestog dana života.

Ta visokokoncentrovana hrana, koja za pčele ima isti značaj kao mleko za mladunce sisara, nije korisna samo u ishrani tih insekata. Sadrži impozantne količine proteina, masti, šećera, vitamina, hormona, enzima, minerala, ali i specifičnih materija koje se ponašaju kao biokatalizatori u procesu regeneracije u ljudskom telu. Zbog toga zadovoljava kriterijume i najzahtevnijih nutricionista.

Zahvaljujući izuzetno složenom i, još neotkrivenom u potpunosti, biohemijskom sastavu mleča, njegova zvanična primena u terapiji ljudi počela je tek 1922. godine u Francuskoj.

Biohemijski sastav tog pčelinjeg proizvoda odgovara fiziološkim normama koje se preporučuju u ishrani čoveka, kako po vrsti sastojaka, tako i po neophodnim dnevnim količinama hranljivih i zaštitnih materija, i to u odnosima u kojima se nalaze u ćelijama organizma.

Mleč se sastoji od 65 do 70 odsto vode, između 10 i 18 odsto belančevina, od 9 do 15 odsto šećera, do sedam odsto masti kao i mineralne materije.

Naučnim eksperimentima potvrđena je sposobnost matičnog mleča da regeneriše ćelije organizma, ali je i dalje nedovoljno zastupljen u svakodnevnoj ishrani ljudi.

Primenjuje se u medicini za lečenje bolesti i stanja za koja su karakteristična kompleksnija oštećenja regenrativnih sposobnosti normalnog tonusa organizma.

Preporučuje se za jačanje imunog sistema sportista, dece, ali i tokom oporavka u postoperativnom periodu, kao stimulator bazalnog metabolizma i kod normalizacije rada nervnog sistema.

U kozmetici se koriste za izradu aerosolnih preprata i kozmetičkih maski.

Dugovečnost matice

Matični mleč je u prirodnom stanju supstanca mlečno bele boje, gusta poput krema, specifičnog mirisa i nakiselog ukusa.

Pčele radilice i trutovi dobijaju mleč samo prva tri dana života, dok se matica njime hrani tokom čitavog života.

To je osnovni razlog što se dužina života pčele radilice kreće između 30 i 40 dana u sezoni, dok matica može da doživi i šest godina, što je i do 72 puta više.

Dok se hrane mlečom, larve pčela dostižu maksimalan razvoj, težina im se uvećava oko 250 puta.

Matica dostiže zrelost pet dana ranije nego pčela radilica i kada je potpuno razvijena, njena težina je dvostruko veća nego kod radilice.

Osim bržeg rasta i uticaja na stepen razvijenosti u odnosu na radilicu, mleč matici omogućava zadivljujuće mogućnosti plodnosti i produktivnosti.

Između 15. aprila i 15. septembra, produkcija jedne matice raste sa 200 na 2.000 jaja dnevno.

Međutim, ni pčelinji napitak dugovečnosti nije savršen. Larvama i matici mleč je dostupan svež, ali najvećem broju ljudi nije. Izložen dejstvu svetlosti, vazduha i temperature taj pčelinji proizvod menja boju i gubi energetsku, zaštitnu i hranljivu vrednost.

Zato se mora čuvati u staklenim posudama, hermetički zatvorenim, na temperaturi od 10 do 18 stepeni i to, prema tvrdnjama nekih stručnjaka, ne duže od 48 sati.

Postupkom liofilizacije, razrađenim u laboratorijama Ruske akademije nauka, omogućena je najefikasnija zaštita bioloških osobina mleča.

Tokom procesa iz mleča se izdvaja voda, te se sprečava kvarenje i gubitak vrednosti, a dobija se i trostruko jača „superhrana".