Opasnost vreba i u krevetu

Bića iz roda zglavkara poznatija pod imenom kućne grinje toliko su sićušna da se samo u gramu prašine može naći između 100 i 500 jedinki. Uprkos izuzetno malim dimenzijama taj organizam, to jest njegov izmet može izazvati velike zdravstvene probleme.

Grinje najradije za mesto boravka biraju posteljinu, jastuke, dušeke, tepihe, plišane igračke i ostala mesta na kojima se može naći veća količina odbačenih delića ljudske kože, a naročito peruti.

Dugo je vladalo mišljenje da je prašina uzrok alergijske reakcije organizma čoveka, međutim, pravi krivac je enzim koji se luči u probavnom traktu grinja.

Grinje žive na svim kontinentima, brže se razmnožavaju na vlažnim i toplim mestima, a ima ih čak i u sušnim područjima iznad 3.000 metara nadmorske visine.

Samo jedna ženka višemilionsku populaciju u prosečnom stanu može uvećati za 25 do 30 grinja svake tri sedmice.

Osobe koje nisu alergične nisu u opasnosti jer grinje ne ujedaju ljude, niti mogu preneti neku bolest.

Broj kućnih grinja porastao je znatno sa pronalaskom efikasnijih metoda zaptivanja životnog prostora zbog uštede energije, kao i sve rasprostranjenije ugradnje ventilacionih sistema.

Najbolja prevencija je uklanjanje i redovno čišćenje potencijalnih „legla".

Tapacirani nameštaj, tepisi i prostirke koji prekrivaju čitav pod nisu preporučljivi za one koji su skloni alergijama. Ugradnja filtera za prešičćavanje vazduha može biti skupa investicija, a nedovoljno efikasna.

Nasledni faktor i alergije

Alergija predstavlja promenjeno, preosetljivo stanje imunog sistema pojedinih osoba na materije na koje većina ne reaguje, jer suštinski ne predstavljaju pretnju za organizam.

Sklonost ka alergiji je nasledna, a broj obolelih je u stalnom porastu.

Osnovna uloga imunog sistema kod ljudi je da odbrani telo od svega što može biti štetno, bilo da je poreklom iz samog organizma ili iz spoljašnje sredine.

Na taj način se kod zdravih osoba stvara imunost, otpornost ka ovim činiocima. Oko 30 odsto populacije sklono je alergijskim poremećajima, ali kod oko 20 odsto nema reakcije.

Materije koje izazivaju alergije nazivaju se alergenima koji su podeljeni u nekoliko velikih grupa prema načinu kontakta sa organizmom.

Kontaktni alergeni su hemijska jedinjenja, kozmetika, nakit i druge materije koje u dodiru sa kožom izazivaju reakciju organizma.

Koštunjavo voće, čokolada, jaja, riba i morski plodovi, mleko, konzervansi i aditivi u prehrambenim proizvodima nakon konzumacije mogu izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe, pa i smrt.

Nekoliko minuta do reakcije

Respiratorni alergeni poput prašine, grinja, dlaka domaćih životinja i polena u organizam dospevaju preko vazduha.

Kada organizam preosetljive osobe dođe u kontakt sa alergenom već za nekoliko minuta, sati ili dana ispoljiće se simptomi alergije.

U slučaju respiratorne alergije alergeni dospevaju do kože, sluznice oka, nosa i pluća. Ubrzo koža počinje da crveni, svrbi i otiče, oči crvene, suze, javlja se osetljivost i iritacija, osoba počinje da kašlje, kija, otežano diše.

Svi navedeni simptomi mogu biti ispoljeni u blagom obliku kada ne remete radnu sposobnost, ali i u težim oblicima kada mogu ugroziti život.

Ukoliko se simptomi alergije ne leče od samog početka imaju sklonost da se tokom godina pojačavaju i javljaju alergije i na druge, nove alergene.

Od alergija najčešće oboljevaju deca i mladi, ali se mogu pojaviti u bilo kom periodu života.

Na osnovu testova na koži ili iz krvi iz kojih se vidi da li pacijent ima na određenu vrstu alergena lekar određuje terapiju. Uzimanje preparata bez konsultacije sa stručnjacima izuzetno je opasno i može dovesti i do smrti.

Savremeniji vid terapije kod alergije na polene je imunoterapija sa odgovarajućim rastućim dozama alergena koji se daju u vidu potkožnih injekcija ili, u novije vreme, u vidu kapi koje se stavljaju pod jezik.