Hašimoto tiroiditis

U Srbiji vlada epidemija oboljenja Hašimoto tiroiditis. Nema preciznih podataka, ali preme nakim procenama hronična autoimuna upala štitne žlezde sve je prisutnija - javlja se kod svake šeste-sedme osobe.

Iako je prvi put opisana 1912. godine, kada je japanski hirurg Hašimoto Hakaru objavio sve što je o njoj znao, i dalje se ne zna kako nastaje. Često ne daje nikakve simptome, a donosi mnogo problema.

Specijalista endokrinologije sa Vojnomedicinske akademije doktorka Tamara Dragović naglasila je da se po pravilu bolest otkriva slučajno.

„Bolest je autoimune prirode, pacijent razvija autoantitela na sopstveno tkivo štitne žlezde. Ipak, ako naša štitna žlezda dugo radi sa smanjenom funkcijom, jer organizam misli da je ona neko strano telo i uništava je, pospanost, brzo zamaranje, slab san, lupanje srca, nervoza, znaci su za uzbunu. Kako bolest napreduje, dolazi i do opadanja kose, koža je suva, nokti su krti, a telesna masa se povećava iako nemamo apetit", objasnila je dr Dragović. 

Kada je reč o okidačima autoimunog procesa, glavni „osumnjičeni" su virusi, infekcije, psihofizički stres, zračenje. Doktorka Dragović je navela da kada je bolest dugo prisutna, javljaju se razne tegobe, koje se često ne dovode u vezu sa lošim radom štitne žlezde.

Onkolog-hirurg sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Radan Džodić ukazao je da je u pitanju ozbiljna bolest i da su tegobe različite, mogu da budu reumatske, da se jave problemi sa zglobovima, mišićima, varenjem, a moguća je i netolerancija pojedinih žitarica.

Uz to, doktor Džodić skreće pažnju na to da hronična upala štitne žlezde prati veoma visok nivo antitela, kako se bolest najčešće i otkriva pri biohemijskoj analizi krvi. 

„Takav nivo antitela ometa trudnoću i začeće, pa je nekada bolje ukolniti zapaljenu žlezdu nego bezuspešno pokušavati vantelesnu oplodnju", smatra dr Džodić.

Ukoliko je funkcija štitne žlezde dobra, hormonalni status treba proveravati dva puta godišnje, a ako nije, lek koji pomaže lučenje hormona pije se doživotno. Međutim, ukoliko se ne leči, zapaljena štitna žlezda može da utiče i na pojavu zloćudnih tumora.

„Dešava se da u slučaju hronično zapaljene štitne žlezde nastaju papilarni karcinomi, učestalost je čak do 15 odsto. Otuda, ako pacijent ima stezanje u vratu, bolove, otežano gutanje i poremećaj govora, preporučuje se operativno lečenje. Naravno, ovo lečenje je obavezno, ukoliko se pojavi izraslina na terenu hronično zapaljene štitaste žlezde", navodi doktor Džodić.

Čak i kad se pojave metastaze, naši stručnjaci i u hirurškom lečenju postižu odlične rezultate. Poslednje priznanje za to dobio je baš doktor Džodić - zlatnu medalju na kongresu u Kazahstanu, pre dve nedelje.