nedelja, 26. okt 2014. | Izaberite pismo: Ћирилица



 

Naslovna > Magazin > Zdravlje > Kapi za „ukidanje“ kratkovidosti

utorak, 14. sep 2010, 07:14 -> 08:13

Kapi za „ukidanje“ kratkovidosti

Sudbina naočara i sočiva mogle bi da postanu muzejske police! Stručnjaci na osnovu revolucionarnog otkrića gena koji utiču na razvoj kratkovidosti najavljuju kapi koje će moći da spreče pogoršanje vida.

Eksperti predviđaju da bi već za desetak godina u upotrebi mogao da se nađe lek u obliku kapi koji će moći da zaustavi rast dioptrije ili, ukoliko počne da se koristi pre prvih simptoma, čak potpuno spreči pojavu kratkovidosti.

naocare-tex-2.jpg
Naočare sa negativnom dioptrijom

Veći deo krivice za razvoj kratkovidosti „pao je" na gene. Stručnjaci podsećaju da ukoliko jedan roditelj nosi naočare sa negativnom dioptrijom, dete je izloženu riziku od 30 odsto da bude kratkovido. U slučaju da oba roditelja slabo vide udaljene predmete verovatnoća da se i kod deteta javi miopija raste na 50 odsto.

Manjak dnevne svetlosti i rad u zatvorenim prostorima, a naročito boravak ispred ekrana i monitora imaju ne baš zanemarljivu ulogu, čime se objašnjava sve veći broj obolelih u urbanim sredinama.

Iako su udaljeni predmeti mutni, objekte koji su blizu kratkovide osobe vide odlično. Umorne oči i uporne glavobolje su simptomi koji se mogu javiti pre nego što lekar postavi dijagnozu. Slika kod osobe sa miopijom nije jasna jer se svetlosni zraci seku ispred ćelija-receptora što je posledica izdužene očne jabučice ili ispupčenosti rožnjače.

Sočiva, naočare, pa čak i laserska korekcija vida biće potpuno nepotrebni uz takve kapi.

Ukoliko se terapija primeni još u detinjstvu, tinejdžeri, kojima posebno teško pada nošenje ovih pomagala i često su na meti dežurnih šaljivdžija, mogli bi da budu pošteđeni brojnih neprijatnosti.

Kratkovidost, odnosno nemogućnost oka da fokusira objekte koji su udaljeniji, pogađa veliki broj ljudi. Oftalmolozi ukazuju da se već svaka treća osoba suočava sa problemom miopije, to jest kratkovidosti, ali da broj obolelih raste jer sve više vremena provodimo ispred monitora i TV ekrana.

Prvi simptomi miopije u najvećem broju slučajeva javljaju se već tokom ranog detinjstva. Kod nekih osoba vid može veoma brzo oslabiti. Za sada ne postoji način da se degenerativni proces zaustavi i, u težim slučajevima, slepilo je neminovno.

Rezultati najnovijih istraživanja koja je sproveo tim međunarodnih stručnjaka predvođen ekspertima sa Kings koledža (King's College) u Londonu, milionima nude nadu, piše Dejli mejl (Daily mail).

Kako bi identifikovali gen, prvi koji se dovodi u vezu sa miopijom, istraživači su upoređivali DNK uzorke više od 4.000 blizanaca.

U istraživanjima ovog tipa naučnici često prate razlike kod blizanaca jer se lakše uočavaju uticaji prirode i ishrane.

sociva-tex.jpg

Zaključke nakon prvih analiza stručnjaci su potvrdili proučavajući uzorke genetskog materijala još 13.000 Britanaca, Holanđana i Austrijanaca.

Oko 45 odsto Britanaca ima gen koji je „kriv" za kratkovidost, ali tek oni sa dupliranim „lošim" genom izloženi su dvostruko većem riziku da budu kratkovidi.

„Već dugo znamo da je najveći faktor rizika za razvoj miopije imati roditelje koji su kratkovidi. Ovo je prvi put da identifikujemo gene koji mogu učestvovati u prenošenju sklonosti ka kratkovidosti", objasnio je istraživač doktor Piro Hisi koji je predvodio istraživački tim.

Stručnjaci su uvereni da gen nazvan RASGRF1 igra ključnu u logu u razvoju oka, kao i prenosu vizuelnih signala ka mozgu.

Kada postoji „kvar" na pomenutom genu očna jabučica može porasti više nego što treba, a rezultat su mutni udaljeni objekti.

kapi-v.jpg

Doktor Kris Hamond, takođe jedan od stručnjaka Kings koledža, navodi da su osobe koje su izuzetno kratkovide izložene visokom riziku da potpuno izgube vid. 

„Retina, to jest mrežnjača se može odvojiti od očnog dna slično kao stare tapete sa zida", objasnio je dr Hamond.

Prema njegovim rečima, iako je dugo vladalo mišljenje da okruženje, dugotrajan rad u skučenom radnom prostoru i svakodnevno gledanje u razne ekrane dovode do kratkovidosti, do sada nije bilo potpuno jasno kako se kod nekih javlja ovo oboljenje.

U odvojenom istraživanju holandskih stručnjaka otkriven je još jedan gen koji je doveden u vezu sa miopijom. Za taj tip degeneracije oka moglo bi da bude „odgovorno" i više desetina gena.

Prema oceni dr Hamonda, lekovi koji bi zaustavili dejstvo takvih gena i sprečili očnu jabučicu da se razvije više nego što je potrebno mogli bi da budu dostupni stanovništvu već za desetak godina.

Takođe, ovaj zdravstveni problem bi mogao da bude rešen i na druge načine. Na primer, genska terapija podrazumevala bi ubrizgavanje „zdravih" gena u oko.

naocare-tex-3.jpg

„Genska terapija bila bi veća, agresivnija intervencija. Mislim da bi trebalo da razmišljamo u pravcu nekih kapi ili tableta koje će uticati na biološke putanje razvoja kratkovidosti", naglasio je dr Hamond dodavši da iako u tom slučaju ne bi moglo mnogo da se utiče na stepen miopije kod odraslih, veliku korist imali bi mladi kod kojih bi se sprečilo propadanje vida.

Budući da bi takve kapi ili tablete morale da budu detaljno ispitane kako bi bile bezbedne za zdravlje dece, a i još nema naznaka da ćemo uskoro moći da ih kupimo, ne samo mladi već i odrasli morali bi da se potrude da što više vremena provode u prirodi kako bi oči mogle malo i da se odmore od fokusiranja isključivo predmeta na maloj udaljenosti.

1
коментари број коментара 0 | cwпошаљи коментар
1
1
najzanimljivije najcitanije