ponedeljak, 06. sep 2010, 11:50 -> 12:09
Lenjost je „nasledna bolest“
Sklonost ka vežbanju, isto kao i sklonost ka izležavanju, zapisana je u genima, otkrili su američki naučnici. U budućnosti će, tako, biti moguće da se lekovima stimulišu geni koji podstičku fizičku aktivnost, što bi mogao da bude značajan faktor u borbi protiv epidemije gojaznosti.
Istraživači su otkrili da je sklonost ka fizičkim aktivnostima i potreba da budemo u formi, zapravo, zapisana u genima i prenosi se sa generacije na generaciju.
Isto važi i za ljude koji imaju želju da budu „sobne biljke", odnosno, one koji se teško odvajaju od kauča.
U budućnosti bi, tako, ljudi koji pate od lenjosti mogli da budu medicinski tretirani tako što bi se stimulisali geni koji podstiču na fizički aktivnost, prenosi Dejli telegraf.
Naučnici sa Univerziteta Kalifornije ustanovili su da nivo aktivnosti kod laboratorijskih miševa može da bude pojačana selektivnim uzgojem, odnosno stimulisanjem određenih genetskih karakteristika.
Tako su potomci miševa, koji su bili „kreirani" tako da uživaju u trčanju, takođe bili izuzetno fizički aktivni.
Profesor Teodor Garland Junior biolog i jedan od autora studije, kaže da njihova otkrića mogu da imaju značajan uticaj na ljudsko zdravlje.
„U bliskoj budućnosti bismo lekovima mogli da rešavamo problem niskog nivoa fizičke aktivnosti, tako što bismo ciljali gene koji podstiču želju za kretanjem", objašnjava profesor Garland.
Intervencije lekovima mogle bi da podstaknu ljude da sami požele da vežbaju i da, čak, uživaju u tome.
„Ljudima, koji bi bili pod terapijom, posle izvesnog vremena postalo bi neprijatno da dugo sede i ništa ne rade", kaže američki stručnjak.
Profesor Garland napominje da je, s obzirom na postojeću epidemiju morbidne gojaznosti na Zapadu, veoma bitno otkriti šta je to što uzrokuje da neke osobe nemaju gotovo nikakvu želju za fizičkim aktivnostima.
