nedelja, 14. mar 2010, 08:29 -> 09:14
Alergija i geografija
Uprkos tome što se na listi namirnica koje su „optužene“ za izazivanje alergijskih reakcija, najčešće nalaze mleko, jaja i riba, najviše problema izaziva koštunjavo voće. Takođe, preosetljivost na neku vrstu hrane bitno varira od države do države.
Veća je verovatnoća da Amerikanci iz Portlenda, u saveznoj državi Oregon, budu alergični na neke vrste hrane nego Islanđani, ali je preosetljivost na ribu, jaja i kravlje mleko retka i kod jednih i kod drugih, ukazuje jedna međunarodna studija.
Istraživanjem, kojim je rukovodio doktor Piter Berni sa londonskog Impirijal koledža, proučena je sklonost ka alergijama na hranu 4.500 odraslih osoba iz trinaest zapadnih zemalja.
Utvrđeno je da postoje znatne razlike od zemlje do zemlje prema procentu stanovnika koji su osetljivi na bar jednu vrstu hrane, pri čemu ih, recimo, u Portlendu ima oko 25 odsto, a u Rejkjaviku, glavnom gradu Islanda, manje od osam odsto.
Ono u čemu su stanovnici svih zemalja obuhvaćenih studijom manje - više slični su vrste hrane koja izaziva alergiju.
Pri tom su namirnice koje se obično smatraju najkritičnijim za alergiju - mleko, jaja i riba - upravo među najređim uzročnicima alergije u svim ovim zemljama.
Istraživači su testirali krv ispitanika, tragajući za antitelima na pojedine vrste hrane. Tim analizama precizno se utvrđuje preosetljivost pojedinca na neke namirnice, budući da nemaju svi klasične simptome alergije kao što su šištanje prilikom disanja, osip, otoci ili problemi sa varenjem.
Najosetljiviji na neku vrstu hrane su se, osim Amerikanaca, pokazali Nemci, Italijani i Norvežani, koji su bili preosetljivi u oko 22 odsto slučajeva.
Najmanje alergični na hranu su Islanđani i Španci, tek 11 odsto, a zatim Francuzi i Britanci, njih 14 odsto.
Kao hrana koja najčešće izaziva alergiju pokazali su se koštunjavo voće, breskve, račići, pšenica i jabuke.
Na ribu, jaja i mleko, bilo je alergično manje od jednog procenta stanovništva svih zemalja obuhvaćenih istraživanjem. Šta više, u SAD, Italiji, Francuskoj, Australiji i na Islandu niko nije pokazao preosetljivost na ribu, a u nekoliko zemalja, takođe, tokom istraživanja nisu zabeleženi slučajevi preosetljivosti na jaja.
Čak 12 do 15 odsto ispitanika iz SAD, Nemačke, Norveške i Francuske bilo je alergično na lešnike, a prosek preosetljivosti na ove orašaste plodove, među stanovnicima svih analiziranih zemalja, bio je iznenađujućih sedam odsto.
Na breskve, račiće i pšenicu alergično je po oko pet odsto stanovnika svih zemalja obuhvaćenih studijom.
Budući da postoje znatne razlike u načinu ishrane stanovnika pojedinih zemalja, pa samim tim i u konzumiranju nekih vrsta hrane, ujednačenost nalaza od zemlje do zemlje predstavljala je iznenađenje za istraživače i pokazala da obim potrošnje nekih prehrambenih proizvoda nije od uticaja na stepen alergičnosti.
Takođe, nije utvrđena veza između stepena osetljivosti stanovništva pojedinih zemalja na alergene iz vazduha, poput polena i prašine, i sklonosti ka alergijama na hranu.
To je, takođe, kako su naveli istraživači, predstavljalo iznenađenje i ukazalo da su uzroci pomenutih vrsta alergija, barem delimično različiti.
