Slanina – dobra za liniju!

Masna, slana, dovodi do srčanih tegoba i gojaznosti – tako su decenijama stručnjaci opisivali slaninu. Izbacivana je iz ishrane mnogih pacijenata i do skoro je imala lošu reputaciju. Međutim, najnovija švedska istraživanja pokazuju da ona ipak nije toliko loša.

Ishrana naših baka i deka, mogla bi da bude naša, ali i naše dece. Naučnici tvrde da je slanina u umerenim količinama dobra za naše zdravlje, ali i liniju.

„Vi kada uzimate namirnice koje sadrže više masti, onda ste i sitiji. Tako da vas ona i duže drži. Kada jedete slatkiše onda ste svaki čas gladni. Zasićene masti, svinjska mast ili AST koji se nalazi u samom mesu povećavaju sve holesterole – i dobre i loše i samim tim su manje loše“, objašnjava doktorka Slavica Rađen sa VMA.

Tri parčeta tanko izrezane slanine je, kaže nutricionista Milka Raičević, dovoljno. „Ali, ako stavite u foliju, ona je idealna, ako je osušite ona je krckava i možete da dodate svakoj drugoj namirnici. I vi imate jedan apsolutno zdrav obrok, znači kaloričan, ima vitamine, poboljšava varenje, oblaže želudac i dugo nas drži sitim“, kaže dr Raičević.

Nju ceo život jede i stogodišnja baka Miljka Milić. Njen recept za dugovečnost su hrana i optimizam.

„U životu nikad nisam birala, šta ima – to jedem. To mi i valja, nema da kažem to hoću to neću. Pasulja, kupusa, svašta u selu što se jede i valjda zato sam doživela ovolike godine. Što se tiče unutrašnjeg organizma, bože mi oprosti, ja bih mogla da živim još 20 godina, ne boli me ništa“, priča baka Miljka.

Bile su potrebne godine, ali i 16.000 naučnih radova da bi Šveđani našli svoj recept za dugovečnost. Novom teorijom, sa kojom se slažu još neke studije, uzdrmali su mnoge nutricioniste i srušili decenijske predrasude.

Najnoviji švedski izum za dugovečnost je više masti, a manje ugljenih hidrata. Tačnije –smanjite porciju ugljenih hidrata na trećinu. Međutim, kako godine prolaze, menjaju se i smernice u ishrani. Zato, ne odričite se slanine, čvaraka, slatkiša. Budite u svemu umereni!