Meso koje jedemo puno antibiotika

U Kini prodaja svinjskog mesa, posebno u obliku slanine, raste velikom brzinom. Velike farme i proizvođači utrkuju se u tome da ispoštuju potražnju, a da bi to postigli koriste i do četiri puta više antibiotika po kilogramu mesa u odnosu na svoje kolege koje proizvode govedinu. Živina samo malo zaostaje u odnosu na svinjetinu.

Istraživanje je objavljeno u novom broju Proceedings of the National Academy of Sciences. Antibiotici imaju dve svrhe. Pomažu u bržem tovljenju stoke i održavaju zdravstveno stanje životinja, uprkos sve lošijim uslovima u kojima se gaje, gde se bolesti lakše šire.

Farmeri su 2010. godine širom sveta iskoristili više od 63.000 tona antibiotika prilikom uzgoja životinja, a procenjuje se da će 2030. godine ta količina narasti na 105.000 tona.

„Kako ljudi budu postajali bogatiji u siromašnijim zemljama, rašće i njihova želja da se hrane mesom. Antibiotici pomažu da se obezbedi dovoljno mesa za ljude koji mogu da ga priušte“, objašnjava Tomas van Bekel.

Konzumacija mesa životinja koje su tretirane antibioticima, posebno velikim količinama, predstavlja veliku pretnju za ljude. Izlaganje antibioticima kroz ishranu dovodi do stvaranja imuniteta na te lekove, što smanjuje potencijal ljudskog organizma da se odbrani od bakterija uz pomoć antibiotika.

Osim toga, izlaganje velikim količinama antibiotika dovodi i do mutiranja i stvaranja novih oblika mikoorganizama, poput superbakterija, otpornih na postojeće lekove.

Iako naučnici upozoravaju na opasnosti po zdravlje ljudi, vrlo su male šanse da industrija mesa promeni način proizvodnje.

„Ukoliko se bilo šta promeni po ovom pitanju, biće to zato što su mušterije u velikom broju tražile bolje i kvalitetnije organske proizvode. Dodatni problem je što je takvo meso skuplje i ne može svako da ga priušti“, ističe Van Bekel.