Šta nam piše u genima?

U Beogradu se na Međunarodnom simpozijumu „Genomika retkih bolesti“ okupilo više od 200 naučnika, genetičara i istraživača iz Evrope, Amerike, Azije. Poručuju da dvadeset i prvi vek može da bude vek u kome ćemo pobediti ne samo retke bolesti, već i više od 3.000 drugih oboljenja zapisanih u genima.

U nasleđe se prenose rupice na bradi, kovrdžava kosa, ali i teška oboljenja. Genetičari objašnjavaju da DNK predstavlja naš „prirodni“ jedinstveni matični broj.

Daje odgovore na pitanja - koje smo bolesti nasledili od roditelja ali i da li se u DNK zapisu, odnosno roditeljskoj „zaostavštini“, krije i budućnost našeg zdravlja.

„Koristeći efikasnu analizu gena, možemo iz majčine krvi da predvidimo bolest kod nerođene dece - prenatalno. I to je vrlo važno jer možemo sprečiti rađanje dece sa bolestima“, objašnjava Radoje Drmanac.

Srbija u ovoj oblasti prati korak sa svetom. Tako zahvaljujući podršci Evropske unije, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo, odnedavno poseduje najmoderniji aparat za dijagnostiku retkih bolesti.

Nadaju se da će do kraja godine sklopiti ugovor sa Republičkim fondom za zdravsteno osiguranje, kako bi se analize o trošku države obavljale u našoj zemlji a ne u inostranstvu.

„Aparat koji imamo može da pročita sve gene koji su ikada povezani sa bilo kojom bolešću, pa i sa retkim, i da se za nekoliko dana u kojim genima ima mutaciju i da se postavi dijagnoza, a samim tim i prenatalna dijagnoza“, ističe Sonja Pavlović iz Instituta za molekularnu i genetiku i inžinjerstvo.

Hans Lohmiler iz Velike Britanije kaže da se nekada na postavljanje dijagnoze čekalo predugo, ali sada to više nije tako.

„Zato pacijentima možemo da pomognemo brže i bolje. To je važno i za zdravstveni sistem ali, i predstavnike farmaceutske industrije koji treba da otkriju terapije za retke bolesti jer retke bolesti nisu toliko retke - čak osam odsto evropske populacije ima neku retku bolest“, dodaje Lohmiler.

A koliko brzo će i lekovi postati savršeno personalizovani kao npr. specijalno za nas skrojena odela? U našim genima zapisane su i informacije o efikasnosti ili štetnosti pojedinih lekova.

„Prošle godine je prvi genski terapeutik odobren u EU i sada možete da koristite genetsku terapiju da zamenite zdravim bolesno parče i izlečite pacijenta“, kaže Sonja Pavlović

Ono što sada pokušavaju mnogi univerzitetski i istraživački centri u svetu jeste da pronađu najbolje metode za čitanje gena, i celog genoma, a definiše ga šest milijardi slova.

Za sada naučnici razumeju tek njegovu četvrtinu. Kada ga dešifruju u potpunosti, imaćemo i tzv. medicinu koja predviđa.