Popodnevni odmor ipak nije „smrtonosan“?

Kratkotrajan poslepodnevni dremež kratkoročno osvežava, ali vremenom bi ta prijatna navika mogla da utiče na povećanu mogućnost prevremene smrti za oko trećinu, tvrde naučnici Univerziteta „Kembridž“.

U istraživanju je učestvovalo 16.000 odraslih Britanaca koji su pristali da budu deo velikog projekta o uzrocima razvoja karcinoma tokom 13-godišnjeg razdoblja.

Osobe koje su navikle da svakodnevno poslepodne odspavaju sat vremena ili duže, podložnije su potencijalnom razvoju plućnih bolesti, poput bronhitisa, emfizema ili upale pluća, kao i riziku od privremene smrti od respiratornih bolesti, u odnosu na osobe koje spavaju samo noću.

Naučnici su ustanovili da poslepodnevni dremež takođe može da utiče na pojavu brojnih upala u organizmu.

U sklopu projekta učesnici istraživanja su bili obavezni da naučnike redovno obaveštavaju o svojim „spavačkim“ navikama.

Posle analize podataka britanski stručnjaci su ustanovili da su kod osoba koje dnevno poslepodne odspavaju manje od jednoga sata šanse za prevremenu smrt veći za oko 14 odsto, a brojka se popela na 32 odsto ako je poslepodnevni dremež trajao duže od sat vremena.

Međutim, prof. Džim Horn iz Centra za istraživanje sna na Univerzitetu u Lafborouu kaže da na većinu ljudi poslepodnevni dremež ipak neće imati negativan efekat.

„Većina osoba obuhvaćenih istraživanjem, njih 85 odsto, dakle svi koji su se odmarali manje od sat vremena, nije izložena opasnosti“, rekao je Horn.

On tvrdi da postoji mogućnost da je delu ljudi koji su učestvovali u istraživanju a ranije su patili od ozbiljnih i neizlečivih plućnih bolesti, poslepodnevni odmor bio od koristi i da im je produžio život.